Африка
Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи своје кућице
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика.
Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и речице где Франсис Беф зида мост и прокрчује друм.
Много пре но што ћемо проћи кроз село Сегулу, идемо кроз саму савану. Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком.
их, трудећи се да их опколимо, пробијајући се уским ходницима којима је огањ још, пре но што ће се угасити јурио кроз савану. Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа!
није било један догађај; никаква авантура, никаква пустоловина, каква се обично замишља да ишчекује путника кроз савану.
У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо. Идемо кроз необично живописну савану, пуну високих црвених мравињака, птица, брујања инсеката. Савана изгледа око нас као засађена.
Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито. Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била.
На све стране гори. Црни пале савану ради лова и ради ђубрета. Ево земљорадње у повоју! Познато је да црнац не зна за својину земље.
Из корена њиховог трбуха, чак до груди, расцветав а се пластична татуажа палмине круне. Кроз савану испред високих црвених мравињака, сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и
ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ. СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
, толико ми је исто био мало симпатичан и Пебењани. И један и други, шакали у отимању о ову тамну афричку савану. Једини пријатељ кога сам имао овде усред дивљине био је Меј црнац Бауле, који ми, видевши да сам завршио вечеру,
Петровић, Растко - АФРИКА
Види се да живе већ само по томе што су тако здрава и светла. Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи своје кућице
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и ноћи врло велика.
Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и речице где Франсис Беф зида мост и прокрчује друм.
Много пре но што ћемо проћи кроз село Сегулу, идемо кроз саму савану. Тек понегде наиђемо на поље засађено кафом, каучуком или памуком.
их, трудећи се да их опколимо, пробијајући се уским ходницима којима је огањ још, пре но што ће се угасити јурио кроз савану. Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа!
није било један догађај; никаква авантура, никаква пустоловина, каква се обично замишља да ишчекује путника кроз савану.
У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо. Идемо кроз необично живописну савану, пуну високих црвених мравињака, птица, брујања инсеката. Савана изгледа око нас као засађена.
Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито. Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била.
На све стране гори. Црни пале савану ради лова и ради ђубрета. Ево земљорадње у повоју! Познато је да црнац не зна за својину земље.
Из корена њиховог трбуха, чак до груди, расцветав а се пластична татуажа палмине круне. Кроз савану испред високих црвених мравињака, сасвим голи, без иједне одеће без колајни, гривни, гри–гриа, наги као животиње и
ГЛАВА ПЕТА МРАЧНА АФРИКА. КРАЉ ПЕБЕЊАНИ УЗ ПЕСМУ И ИГРУ У НОЋИ. СА ЦРНИМ НОСАЧИМА КРОЗ САВАНУ ЗВЕРИЊА, ЈЕДНО ДРУГО УЗБУДЉИВО НЕБО НАД НАМА Тако стижемо у Ђавалу. Кампман, пусте колибе; ноћ над селом.
, толико ми је исто био мало симпатичан и Пебењани. И један и други, шакали у отимању о ову тамну афричку савану. Једини пријатељ кога сам имао овде усред дивљине био је Меј црнац Бауле, који ми, видевши да сам завршио вечеру,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада, у рану јесен, потсећа тај крај, са својим џбуњем и травом, пресушеном од сунца, на американску савану, а ускоро, када се Дунав разлије, потсетиће ме на Блатно језеро, на којем сам некад провео лепе дане.