Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ХЛЕБ И ВИНО 199 СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ 201 МАЛИ ОТАЧНИК ЗА ПУТНИКЕ 204 ПОТОМЦИ СВЕТОГА САВЕ 206 ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ 207 ДЕСЕТ ОБРАЋАЊА БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ ХИЛАНДАРСКОЈ 212 НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ И ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде
ХОДОЧАШЋЕ СВЕТОМЕ САВИ 1. Ево у каквом мраку остаје свет кад се угаси света ватра! По хлебу хвата се буђ, хвата се лед по путевима
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад — једне ноћи нестане свију чамаца што су били с наше стране на Сави! Доцније чуо сам да су Немци за једну и ту исту ноћ, од влашке границе уз Дунав и Саву до Дубице, све турске лађе
Турцима, и сад не знам, или по заповести ћесара, или због тога што су се Турци прикучили Ваљеву, крене се сав народ к Сави.
А мало је зар што смо се с царем завадили, пак сада хоћемо и с Босном? Помислите кад немачки добош залупа на Сави, а ви с децом побегнете на Дрину и хоћете у Босну, а Хаџи-бег, овако као сад, напуни шанчеве с војском и не да вам
Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао.
” — Ја му кажем, да се није само наша фамилија с Турцима завадила но скоро половина народа, и да су на Сави ћуприје, опет се не би лако могло прећи, „него ви гледајте и дајте нама џебане, ми ћемо се моћи с њима тући”.
” и даде ми 50 дуката. В Ја зовнем Чардаклију и у два сата ноћи 1. септембра месеца 1804. године на Сави више Топчидера у чамац седнем и рекнем: „Збогом, земљо и завичају, већ у тебе јали доћи јали не доћи!
У Грабовцу ноћим, пораним; дођем у Орашац, одакле из планине видим, гди Турци из Дрена терају говеда и прочу стоку к Сави, на ушћу у Саву реке Вукодражи.
да можемо по совету њи̓овом писма правити и печате где потребито буде ударити у име целог народа српског об оно пол Сави. Тај час одем с Недобом графу [Јовану] Каподистрији у канцеларију.
год. кад се нас пола у Сави подавило, а пола под вашу заштиту пребегли. Па кад се сада на суву давимо, боље један ред на воду напливати, па ко се
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Та треба ми. Ако имаш дај — немам кад чекати! — Не дам док ми не кажеш што ће ти. Марјан, нема се куд, исприча Сави све — и што ће му и куд се спрема ноћас са Симицом. — Аха, бам ти тек сад не дам! — Па шта ме онда вараш?...
И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чудновато је њено становништво. Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.
— Уја! — рече Станко. Хајдуци стадоше. Он им рече те одрешише торбе. — Овде ћемо становати. Дрини и Сави на погледу. Гледаћемо да нам нико не промакне. А сад да се мало презалогајимо.
— говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!... Идем ја тамо негде... ближе Сави... Па се диже...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она се поприлично затеже, али прилази ближе и ближе: и подузима је тајанствена ватра кад јој се мушка рука сави око пâса. Добра девојка, да је Бурмазовић није страшно размазио. Ал' шта је знао радити?
— Добро, идем!... Збогом, срце моје, ако умрем... Петрија јој метну руку на уста. Анока скиде руку и сави је себи око врата: — Ако умрем, немој ме по злу помињати! А сад иди, молим те! — Нећу ја тебе оставити док сам жива!
Учитељ се насмија. Онако: једним крајем уста и једним оком. Погледа ковача још једанпут, не рече му ништа. Само се сави у струку и оде даље. Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима.
У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи повратак. дим се сави. Народ вришти и сипа воду, а сјекира тутњи. Ми више не видјесмо попа. Тада Станоје Исаковић лупи сјекиром у врата.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На бал је ишла од године до године, о Св. Сави, а на балу је увек била малерозна. Окрене ли је само двапут тенцер по сали, — њој се мора десити неки малер; мора да
Остави га напослетку и гајдаш, и сави у други сокак, оде и он да спава и да се поткрепи, јер ће му требати нове снаге сутра кад оде на медљану ракију и на
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне куће, као да му она може нешто помоћи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Логорске ватре нису гореле на Сави и људи, који прелазе, причају да никакве војске нема, све до дубоко у суседном царству.
Теодосије - ЖИТИЈА
не телесном него духовном децом у пустињи, па наговори некога старца богобојажљива у Светој Гори да дође к блаженом Сави и да му каже: — Гостољубље твоје и храњење ништих са оцем, и љубав што је у Господу имате према светим манастирима, и
да се за њега моле, предајући их Богу и пречистој његовој Богоматери, а уз њихову помоћ и сину своме богомудром Сави. И тако отпусти свакога од њих у ћелију, заповедивши да му до ујутру нико не долази, јер је већ била ноћ.
се да је у то време дошао епископ Свете Горе, вишеречени Николај, и овај све поуздано исприча митрополиту о блаженом Сави и о његову оцу преподобном Симеону, говорећи како га у нашем нараштају врењем мира од светих моштију његових прослави
А христољубиви брат, тадашњи самодржац Стефан, написа писмо богоносноме и блаженоме Сави, молећи и говорећи: „О, многољубазни срцу и души мојој, господине и оче свети, услиши глас плача мојега и послушај
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
000 до 34.000 душа. Бока је чисто српска област и њено је становништво по Сави Накићеновићу (Насеља српских земаља, књ. ИX) састављено од 836 српских братстава.
Вардаревој (у хатару села Рогачева) Савин камен, око кога Вардар нечујно и потајно тече, и за њега везују приче о Св. Сави. Те историјске успомене су живље у шарским селима (нпр. у Јелошнику) него у Подгору и у Вардарији.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Колико још има? - долете једна цедуљица, а Саша Албрехт показа све прсте једне руке, а на другој сави два. Погледах на свој сат, али тај као и увек није радио тачно. На њему је било два минута до звона.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Прележао је пролеће, лето и јесен, а у зиму му би боље, те се придиже и сави први цигар дувана. Првог септембра 1945.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
писац се, најпре, враћа омиљеним ликовима свога детињства — стрицу Ниџи, деду ради, самарџији Петраку, лопову Сави, Петру Чобанину, знатижељном Станићу, Малигану Делији: Тако, понекад, кад узмем да преврћем по старим одбаченим
и праштања ови сељачки светитељи, благородни су и увиђавни према свему и свакоме; деда Раде наклоњен је чак и лопову Сави, „никаквој Вјери” Свако иде путем који му је одређен; није на нама да другима судимо, већ да праштамо онолико колико
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и српски превод Шилерова Вилхелма Тела. У Броду на Сави, у Славонији, 15. марта 1824. родио му се син Алексије, који је доцније своје календарско име преокренуо у народно име
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора. Диже главу он високо Па девојче спази тамо, Дивно чедо милооко Проговара: „Оди амо.
Даље пођо па виде Авалу, И поита Сави на обалу, Када тамо, чуда невиђена! Уз обалу лађа притурена, А у лађи возари лагуни, Та све они убави мајмуни,
Ње се сети, препаде се тешко, Заборави поштење витешко, Плећи даде, па коњица сави Ка чадору где злато остави, Да је узме па да бега с њоме — Ох зашто је маче са собоме!
макоше се Турци, Уста, брате, мало и велико, На стотине танкијех пушака За хајдуком у потјеру поше, Хајдук сави десно и лијево, Док не смами и док их не збуни, Па живијем окупи их огњем, И гдјекојем срдашце опали.
— „Гусала с' мани, запевај онако!“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави, Па лати, диже, отиште и зави, Па избу, кућу, та песма затресе, Из куће јоште далеко оте се.
Он стаде, па гледну, па крочи, па стаде, Још једном гледну, па ступи назаде; Па тамо-амо плаовито с' сави, У кабаницу тад се боље зави, Ка друму оце, ту стаде да чека, — Већ добро с' чује и топот и јека.
95. Врата чедо не забрави, Ваљда беше то случајно, Он с' у избу плао сави, Згледа своје сунце сјајно Оно лежи за њ незгодно Ал' за доста згодно. 96. „Што је ото?
42. Кад се оно гуја љута Око срца нама сави, Кад јој свако ћаше с пута, Када сваког страва смлави, Ти на главу њојзи стаде, Раскиде је на комаде. 43.
А тај жубор све то јаче! И све амо ближе, ближе — Коса му се од стра диже! 110. Страшан жубор амо сави, Муња севну, а гром груну, Бура с' диже, вијар зави, А кроз избу ледно дуну; А та врата зашкрипише — Наше момче
116. Што ће јунак, уђе с њоме И затвори лака врата. Ал' да видиш пусте моме, Сави му се око врата, Још се на њег' сва нанела, Кô на цветак дробна чела. 117.
“ Прозора се плао ману, Јер издржат већ не може; Кâ муња се избом сави, Два-три пута њоме прође, Нешто мисли, па. с' устави, Зовну слугу, слуга дође: „Коња брже!“ — Слуга: „Кога?
га виде пуста, Разведри му мало лице, Још кад узја, а коњ уста 'Нако мамен упропнице, Кô да цела туга оде, Те га сави и ободе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Гле, он још мене и кори — гунђа дјед и прелази на своју муку. Прича брат-Сави о своме Ниџи и његовој пјесми. — Маријана, Маријана? — преслишава се Сава.
Баш је њега брига што ћу ја умријети. — Ехе-хе, живјећеш ти нама још колико ти драго, а брату Сави шипак! — њакну самарџија. — Дедер брзо устај и тражи ону своју укопну ракију, нема теби још задуго пута на онај свијет.
Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру. — Е, многоме је стари Раде пружио руку, па што не би и своме кићеном Сави, коме ни у најгушћој помрчини никад није требало калауза — припомену самарџија без имало злобе.
Брадоња отвори свој нераздвојни блок, пронађе новоустоличеног свеца и пружи га Сави. — Ево, замотај га у ове новине да ти се не истаре о тај твој кожух, а и да га ко не види уз пут.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата. Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој ће страви главу да смрска. Несрећна главо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
храшће с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда рекоше Марку да он подстакне угарке на ватру. А на ватри је горело велико храшће.
Видећи ово ђаво стане се смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструне, а свети Сава повади кромпире па у трап.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Лети се непозвана појављивала на Сави; једноставно, затекао бих је на свом чамцу како ме чека са ногама у води и љубазно се смеши.
у којој ће се осећати све оне бурегџинице, мирис лука из пљескавице од петнаест комада, боја разливене нафте по реци Сави, крцкање печених кокица, линија џоњања на некој тараби, боја београдског асфалта у августу, када се летњи ветар лудира
Феноменално! Већ су открили и Азурну обалу, па ме стално питају: „Боже, Ана, како можеш да се купаш у оној смрдљивој Сави? Нема тих новчаница за које бих се ја поквасила у њој!
Где да се брише? Чарли, нећу да кажем да сам баш скроз-наскроз луда за Бахом, Чарли, могла бих да живим на Сави и да Дебиси није компоновао своје Одблеске на води, али Чарли, па ми сиротог Баха можемо да слушамо једино кад неко
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
НЕКА ВАСИОНА 189 СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА 190 І 191 ИИ 192 ИИИ 193 ИВ 194 В 195 *** 196 ГРОМ О СВЕТОМ САВИ 197 *** 200 МАЛА ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА 201 *** 202 СВЕТИЛАН У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ
О, да смо воћњак обојен у креч мирноће беле, а не тмушом лет да питамо се: има ли нас пет! *** ГРОМ О СВЕТОМ САВИ Сваки листак на дрвету људски глас узео и пропевао.
Док шуме беру громове колаче, а небо шушти с тепсијом у Сави, разуме род ми шумови шта значе, шта сјај са Дрине кад се с Цера плави, а шта тишина кад јој слог се сруши, а
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Не ударај на магаре!“ Непознати замаука И сави се попут лука. „Ја сам мачак Цицибан, јурих мише сваки дан; пред приликом
меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Само су још официри тихо разговарали и зурили у мрачан хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на време видели кратки одблесци топовске паљбе, као сијавице при сушном времену.
Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи. Војници за моменат застану, погледају на ту страну...
Чује се јаук... Једноме превијају главу... Посматрамо пешака како гегајући прилази Сави, захвата чутурицом воду и прилази једноме који је лежао. Војници распознају своје другове.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сиромах!... Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра. — Добро...
Кад се старац помоли из школе, он му нареди да донесе мастило и хартију, па се врати унутра. После пола часа, он сави једно писмо и даде га Стојану. — Писареву... онога, његову жену ти познајеш ? — Знам је кâ тебе; како је не би знао..
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Још те р’јечи не изрече, К њој долеће плахи змаје; Сави младу под крилима, И полетну с ђевојчицом У те спиље камените.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси: Кад је врело, свак би главу да у води покваси! Па се баца у загрљај Сави, Морави И на глави покривало тад заборави ...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Такав је један покушај учињен крајем прошлога века у Сави и Дунаву, у које је бачено неколико хиљада комада одраслих јегуља.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних зидова и дрвећа. Онда се поче пети ка чаршији и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
гледаше радознало, са избуљенијем очима, па што даље гледаше чело јој се поче мрштити, и, најзад са набраним обрвама сави слику и обави је траком, па је задједе за пас. „Шта је то, Стаке?“ запита је мати, улазећи из авлије.
“ То би у час. А ваља рећи да су многе једва и дочекале. Лијеп вијенац дјевојака и невјеста младијех сави се украј момака. Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро.
Неки се проспи у путу над Црном Гором, неки се сави као чалма око Дурмиторове главе а преостали летијаху даље над јуначком Херцеговином и дубоком Босном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); д) религиозну (о небеској хијерархији); ђ) историјску (о св. Сави, Краљевићу Марку, Милошу Обилићу, Стефану Дечанском, Деспоту Стефану Високом, проклетој Јерини и др.
— Расточи црвић и најздравију бачву. — Ружној дјевојци и огледало је криво. — Сави прво грану, па убери јабуку. — Свака сјекира себи маљ начини. — Свако звијере своје оружје има.
ВУЦИ — ХРТОВИ СВ. САВЕ Савица се зове пост који се пости светом Сави. Тај пост траје седам дана. У Старом Влаху чобани посте овај пост, да им вуци не би клали овце, јер су вуци хртови
Он је дањавао у свом граду на Церу, а ноћивао у граду Ширину, на Сави. Народу се то додија, па оду светом Димитрију, који је у њега служио, и замоле га да упита Тројана чега се он боји.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица. 94.
101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103. Сави злато, разви злато, а то злато к'о и злато. 104.
а он како му је ре | кла она баба, баци оно круха па свако од звјеради пошто примириса оно круха паде потрбушке и реп сави пода се.
З, ин Миен), а из кнежевине Србије нека се сада шаљу Гдну Сави Сретеновићу, И. секретару у министарству просвете и црквенијех дјела, у Биоград.
Видећи ово ђаво стане се смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструне, а свети Сава повади кромпире па у трап.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ништа од тога, нити игуман другима да даје, него напротив, да се ту даје из нашег манастира спомена ради, свећа светом Сави, уља 60 литара. А за све друго остављам на вољу игуману и свој братији.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хтео је да се врати, па се присетио да је и пошао ка Сави, загазио у целац и кренуо уз обалу млаћен кошавом, подајући се снази ветра што га је гурао у залеђену реку.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати. На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње.
Конда, који је, док је био у турској војсци, чувао београдске опкопе према Сави, знао је све прелазе преко бедема. Он се први попео на па лисад близу Сава-капије, а онда помогао и осталима.
Најзад је запевао и ону, стару, о светом Сави и Хасан-паши. Одлучивао се за ту песму само онда када је, као сад, имао смиреност уз коју је могао да заборави себе.
Често се пита да ли Кнегиња, која у свакодневну шетњу вероватно полази из свог Конака на падини према Сави па се, са почетка своје некадашње улице, упућује Кнез-Михаиловој и Васиној, да ли не хита, нарочито кад зађе у онај
продре и у чаршију на савској падини где се, после устанака, по доскорашњим пустим косинама и мочварним низинама према Сави, нагло градила нова српска варош. Али, у томе није успела.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кћи небесна услиша ми молбу, и на десно круг полета сави пут једнога мира великога: на св'јетлом му брегу починемо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тако се магарац осети слободним, па раскречи што је више могао предње ноге, сави главу до земље, па стражњим ногама даде телу своме толики замах у вис, да од њега не беху поштеђени ни његови товари.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе писар, сави их у мараму и метну у џеп. Одмах затим пођоше сви к општинској судници.
— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету. Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.
Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други. Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. — Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. — Из среза, велиш ? Тсс...
А они отидоше весели, држећи да сам венчао младенце.« Зора већ забели кад старац последњи пут прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Бре, не да му ништа ни вечерати, нити у соби спавати. Он јадан, жалостан, убијен и пребијен, гладан и прегладан, сави се па малко онако уморан заспа, ама када по њему почеше цријева крчати и гудјети, пробуди се.
Див га послуша, сави грану, и старац усједе на њу, но див пусти грану, она тандркну и далеко одбаци мога старца, тако да прескочи ашламу, и
храшће с коријењем из земље и ваљати, као какав страшни вијор; Кривигреда опет зграби најдебљи храст за врх, па га сави управ до земље; па онда рекоше Марку да он подстакне угарке на ватру. А на ватри је горело велико храшће.
Видећи ово ђаво, стане се смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструне, а свети Сава повади кромпире па у трап.
Калуђер: „Отрицај си“, а вук: „Овце клај си“. — Не помаже му, господине, — рече калуђер светом Сави — ни молитва ни крштење: он све једно те једно. Свети Сава тада каже чобанима да умлате вука.
Када то видје хаџиница, сави бошчу, па се лијепо захвали деди што би јој аманет причувао. Дедо видје да је преварен, па брже-боље потрча кући, и
Кад Херо сједе поклекнувши на кољена, а сави руке на прси и цара смјерио у очи, цар прифати они кошиц смокава, па с једном по једном Хера у главу што више и боље
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику.
дечаци би збијали шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику.
А од српског младића, који у св. Сави види просветитеља, а у народним песмама свога народа тражи тумачења Светог писма, не може се очекивати да га загреје
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. [. . . ] Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Теразијама и жандарм већ га хвата за јаку и вуче у полицију да га казне за злостављање животиње; лончарски трговац на Сави пакује лонце, па не да шегрту да носи сандук, јеп це боји да не полупа »еспап,« већ зове јака момка, даје му сандук и
Дође и друга, трећа. Отац М. сави антерију па надре на једну страну, а ја на другу. Бежећи, ја га још улитах: — Па шта би после? Како дође рат?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Аја! — присети се Влајко. — Нисам ти објаснио како тече река на месту где смо прешли. Видиш ли? — Влајко сави кажипрст леве руке. — Она на томе месту прави оштру кривину. Ми смо прешли онде где је највећа окука.
Са некима сам чак и разговарао... Видите... Сви се они могу поделити у три групе. Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење. Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу Милош’ Обилића?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Јер скоро све што се зна о светом Сави почива на Доментијановом извештају: посветивши се од ране младости духовном позиву, млади српски кнежевић Растко -
снаге, одабирању коња, и његовим траговима широм земље, који "доказују" истинитост казивања о њему или о светом Сави и Светом Симеону, који се попут античких богова, или хришћанских анђела, појављују у биткама испред пукова, штите
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
« Знао је да ништа не помаже. Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она
И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бошко је о свом оцу Сави причао да је био висок као кула, не леп али добар човек, мек као она његова плава коса којује носио дугу, и при раду у
Једаред је гос-Тоша седео осам дана у затвору због неке приредбе о Св. Сави. Тиме се поносио. — То ми вреди, што рекао Јоксим, колико папирној икони сребрн оков.
Скоро трчећи сави он у прву улицу, и нестаде у жутој магли Тисиној. Прође крај реке. Грозна: као блатава ораница. Па окрену натраг, и до
Сава стрепну. А они, те ближе Сави, те даље од Саве, погазише мало кромпира, али се извинише, и најзад пободоше мотке и затегоше ланац поштујући оно што
Кућа остала пуста, зарасла у коров. У неке, буде уступљена општини, а општина одмах нађе купца. Јавио се Сави, као будући комшија, чиновник Пантелија Рајић — тако се казао.
са степеништа у магистрату, тачне информације — магистрат и суд су кућа до куће, „виде једно другом у трбу” — Сави дошло утолико милије: ближи му и својскији мали човек, топлији однос ће бити уз сиротињски споразум.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пуж њене разлоге није хтео ни да чује. А и што да је слуша? Нема кућицу, ништа нема, прави просјак! Дебели богатун сави рогове и увуче се у кућицу. Нека га остави и крене својим путем! Пужић залупи врата и утону у сан.
Гад мали! Виде ли ико такву упорност? Одлучи река да од дрвећа, трава и трски савет затражи. Сави се око јасена и упита га шта да ради.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прси ми давно бол студени реже... Одбјегла тицо мојих златних дана — Радости, дођи!... Од зорине мреже Сави гнијездо у јесени грана Озебле душе и запјевај пјесме Младости пуне плавих јоргована.
'' хладно једно другом. И уз отмен наклон ти коленце сави. 26 Ми смо се волели заносно и слепо, И слагали ипак узорно и лепо, Играсмо се често ''супруга и жене'', И не
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
2 Преткосовске песме У преткосовски циклус спадају, пре свега, песме о Немањићима (Немањи, Сави, душану, Урошу) и Мрњавчевићима (Вукашину, Угљеши и Гојку). Стефан Немања прогласио се за великог жупана око 1170.
Култ Немањин нарочито су ширили његови синови Сава и Стефан Немањић. О Сави има више песама и много приповедака. Он је био вишеструко значајна личност: први српски књижевник, активни учесник у
“ Кад то чуше три л'јепе ђевојке, обје крајње средњу погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а ђевојке двије побјегоше.
моја вјерна љубо, ја сам ноћас чудан сан уснио: ђе се пови један прамен магле од проклете земље Васојеве, пак се сави око Дурмитора; ја ударих кроз тај прамен магле са мојијех девет миле браће и с дванаест првобратучеда и четр'ест од
Турчин ману, а дочека бане, на сабљу му сабљу дочекао, по поли му сабљу пресјекао. Виђе бане, па се разрадова, љуто сави и отуд и отуд, еда би му главу осјекао, јал' Турчину руке обранио. Удари се јунак на јунака.
тренух, чудан санак усних, чудан санак а у чудан часак, ђе се прамен магле запођеде од Костура, града бијелога, пак се сави около Прилипа; у тој магли Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару мајку с
седло опремио, дотле слуге изведоше ђога: довати се ђогу на рамена, право оде низ поле Врачара докле дође тихој води Сави, па се Порча покрај Саве фула. А да видиш два Јакшића млада! Пију вино на кули Небојши и с њима је Змајогњанин Вуче.
два Јакшића млада, нађидерте сироту ђевојку, обуц'те јој свилу и кадифу, подајте јој злаћену маштараву, пољите је Сави на обалу, не би ли се Туре преварило, не би ли се мало забавило, док опремим себе и кулаша“.
Вуче опремат кулаша, а Јакшићи нареде ђевојку, ођеше је што се љепше може, дадоше јој злаћену маштраву, послаше је Сави на обалу.
Мало време затим постајало, зима прође, а прољеће дође, књигу пише Старовлаше Павле своме побри Сави од Посавља: „Побратиме, Сава од Посавља, зелене л’ се лугови посавски? Кукају ли сиње кукавице?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома Кечиги Мари се врти у глави 3аљубила се у једног сома НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ На пољу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та то и јест понајбоље од свега, ама Сави сами комади не долазе, ако се не подиже тражити их! Са своји душмани вала и борити се, те ешкиле се бити...
Са злом одхрањено што је, оно вукови кољу и ждеру. Камен, гвожђе, лашње се одмекшава него ли злочести људи. Сави сами комади не долазе (ако се не подиже тражити их). Ружица мирише, а бжур задише.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Не л’жем те, — куне се женица — две ми очи, не л’жем те... Оваква да се напрајим — ако те л’жем! — рече и сави кажипрст као куку. — и Зоне пратила? — пита је поново Мане. — Зоне, а кој ће други да прати? — одговара Васка.