Теодосије - ЖИТИЈА
Једни становаху у раселинама стена и у пећинама земље, и на морској стени као птице савивши гнездо сеђаху, кишом и ветрима шибани, сунцем и врућином паљени, зимом И мразом мрзли, убоги беху и ништи, без икакве
И одмах савивши писмо, даде га за оца посланима од оца. А када је писмо донесено, самодржац отац устаде са престола, и клањајући се
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (узима): Што ти руке дрхте? Шта је опет тамо ноћас било? САРОШ Када знаш, што ме питаш? СТАНА (савивши цигару и спремајући се да пође): Па, снашке, ако немам шта још, да идем у комшилук мало. Звала ме она Сута, болесна је.