Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дакле то ли је! Наравно! А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато! Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па тек ова! — дира је опет поп Спира, па запева: Сјећаш ли се оног сата, Кад си мени око врата Бјеле руке савила? И кријући твоје лице Мени скоро... — Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине!
беше малога бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не дâ матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака. — Да им дођемо у гости!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила. Кад је Исакович стиже, отворила је очи, па се смешила.
Био је негде изгубио клобук, па му је коса, риђа, расула се, на чело, а кика савила о врату. За њим је гацало, ритмично, урличући, триста војника, као у неком лудилу. Ура! Ура!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Као змија пребијена, Од камена до камена Вила се је за њим, вила, Док с' на срце не савила Њему, што јој скриви јако, Што је уби... но ма како: Кривица је грдна била, Ма с' и грдно осветила. 12/12. 849.
Тутњи земља, коњаници сукте, Чила срца од весеља букте, Пешадија пушке загрлила, Па за њима трагом се савила. „Јуриш... не дај!“ и „Ала ил Ала!“... Боже мили, на свему ти вала!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Јеси ли спремна? ХАСАНАГИНИЦА: Како „спремна”? Шта значи „спремна”? Савила, сложила хаљине, увила рунде, минђуше, огрлице, избројала прстење? Како за ово да се спремим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сетих се деда Гаврилових гвожђурија и тако окачим на своју црну џемперишку неку звезду са два мача. Ма нисам савила окуку ни иза ћошка своје улице, а већ ме је зауставио један веома стари госн Кречко Лапонац, са штапом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А за то време његово се мило гнездашце растурило. Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане
Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем. Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Трепетљика не родила! Узаман ми трепећала, Од данаске па до века!“ 11. Порасла јела до неба, Савила гране до земље, На грању лишће зелено, На лишћу цвеће црвено, На цвеће челе попале.
80. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81.
Вита јело! истина је била, Ја се драгом у њедра савила! У њедрима срма — џуздан била, Гдјено стоје гроши и дукати; А у јутру кафа у филџану, Не би ли ме у кафи попио,
186. Паун пасе, трава расте, Гора зелени; И гора се листом саста, А ја немам с ким. 187. Савила се бела лоза нинова, Око тога бела града Будима; То не беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Иза њих, као огроман гроб, диже се земља, и нигде стабла, нигде ни жбуна. Сва се савила на исток, преломљена од бура. Нигде један миран пут – сви се превијају, крхају, беже.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За оним што нигда нисмо имали, не можемо ни жалити... А мајка јој, кад дете стаде разумевати много што шта, већ савила руке око треће сестрице.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Чуј сад...“ Она прикупи сву снагу и трзну се, али снажна мишица сердарева, као гвозден обруч, савила се око ње. Видећи е јој је залуду отимати се, прислони главу на очеве груди и бризну плакати, рекавши: „Тата мој, шта
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена. Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Стојадиновић Чикош СПИРИДОН ЈОВИЋ СПОМЕН Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила, И кријући твоје лице Мени поне нехотице Твоју љубав открила?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»Те сарани двоје деце своје: На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица; Савила се лоза око бора«... Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. Упор.
На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина око брата рука, Вук, Пјесме, ИИ, 29, 390 идд. В. и Вл. Красић, Песме, И, 21, 54.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Што рече господин начелник?“ — и све таква нека, луђе од луђега, питања, тако да је тетка Таска савила шипке и побегла чак у лојзе.