Употреба речи савино у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Молио се, не молио, ниједан други не помаже. Је л тако, брате Раде? Чак ни то тријезно сиротињско Савино мудровање не поможе дједу да себи дође.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Истовремено хагиографски интонирано и историјски верно, а личношћу писца обојено, Савино дело је непосредно и непоновљиво аутобиографско казивање најугледнијег српског интелектуалца средњег века и оснивача

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Држава ће сад поправити што може, откупиће имање Савино, и вратиће га још и са отштетом његовом сину. Мајстор Коста скаче из постеље, гледа јесу ли сва деца у кревету; па се

особит карактер и вољу, заволео ју је и као дете и као друга, поштовао у њој оно — што је твоје, Милице, и деда Савино, и што ја немам. Немам, Милице! Ја стајем на грехоту сваки час! Опрости и заборави!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности