Употреба речи савије у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А шта? — упита отац. — То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... — Мислиш Лазара?... — И Лазара и Ивана и она два гада!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу. Он изви руку тако здраво, како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом. — Ама зар ти немаш боље ракије?

Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући! Она кад трчи, па све овако — он тури главу међ' ноге, а ја држи, држи!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује, и одлази, а она са полуотворених врата стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једанпут погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му

клања, рукује, и одлази, а она са полуотворених врата стоји и гледа за њим, све док не савије у други сокак; а кад савије у други сокак, а он још једанпут погледа на врата, а она још стоји и гледа за њим, маше му марамом и улази, а он њој

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ето векслу. ДИМА: Евтис. (Потопише.) ЈАЊА (гледи потпис, пак онда савије векслу, и тек што метне у џеп, опет извади и преврће.) Тимиотатос антропос. ДИМА: Е, есмо готови сос прва посла?

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Нероткиња, на пример у Хомољу, нађе дивљу трешњу, савије њену грану па се трипут провуче испод ње и сва три пута каже: „Како ти ниси јалова у свој род, тако и ја да не будем у

„Пошто код дрена увек стоје по две гранчице наспрамно, то он две горе на дршци сачува и само их укратко обреже и савије.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Мурто-бего, ђаво те излегô, Па у кола своја те упрегô, Нећеш видет дивотне хурије Да о врату пуста се савије; Ти загази у крвави брчак, Бићеш ђавлу диван чалабрчак!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Шта да ти дуљим, брате Раде, тек што сване дан, а човјек сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у букагијама, миче се уз бразду.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда јој пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изиђе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час!

Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици, кад тамо, али хоћеш! Еро узјахао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: — Камо, човече, шта уради? Вели (тамо њој матер!).

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПЕЛА: Ја би хотела саде. ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.) ПЕЛА: Боже мој, лепо ти је бити госпођа! (Савије вал и почне сркати.) Богме слатко; зато се међер толико отимају за кафу. Благо оном који је велики господин!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде. (Савије писмо и мешне га у џеп.) Али сад куд ћу? Оће скоро да ме изда занат. МИТА (ступи лагано и удари га по рамену): Алекса!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај. Ујутро Мирко у школу хита, на првом углу савије, улицом дугом маршала Тита жури у правцу Славије. Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И тако, ноћас, у тили час, Он спусти дигнуту руку, у песницу је савије, Бубне коња у ребро, коњ полети у кас И однесе га, до Славије...

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: „Камо, човече! шта уради?“ — Вели: „Тамо њој матер!

” Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: „Шта је то у зао час!

“ А Ћела му поручи: „Кад пођемо кући, напоред ћу с њим јахати.“ Кад се после тога учини мир и пођу натраг, Ћела савије свој шатор и оно мало пртљага, и метне на свога коњичка, па онда звизне а коњ се змајевит обри пред њим.

Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: „Камо, човече! шта уради?“ — Вели: „Тамо њој матер!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: — Шта је то, у зао час!

На то старац рече како се не може пети, него затражи да му див савије грану, па да сједе и да се одмори. Див га послуша, сави грану, и старац усједе на њу, но див пусти грану, она тандркну

Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици; кад тамо, али хоћеш! Еро узјахао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: — Камо, човјече, шта уради? Вели (тамо њој матер!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то место, савије у лево, у десно или напред, па опет отвори ватру на наше.

Али Москов је победио. Врли кавкаски горштаци, после дуге и јуначке борбе, подлегли су. Што није хтело да савије свој врат под руски јарам — то је напустило своја попаљена огњишта и иселило се из своје постојбине.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Главу не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ни граорка у житу« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146). Девојка која хоће да привуче момка, савије смртну свећу и задене у њу девет зрна к.

Ћипико, Иво - Пауци

— рече у ноћ. Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

не одвоји на пречац од Грегоријанског, као што то предлажу сви досадашњи пројекти, него, напротив, постарати се да он савије у страну тек онда кад Грегоријански почиње испољавати своју нетачност.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ако га госпа Нола повезе на салаш, сјаји од среће; ако га не повезе, испраћа је до капије и опет сјаји од среће; савије јој ручице око врата и шапће: да му донесе или воћку, или живог скакавца, или комад погаче.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Неки џакови лете низ падину. Опет војник, али је умео да седне и савије ноге, те као да се намерно клиза. Сад је ипак мало боље, јер су војници, ударајући пијуцима, стигли већ до врха.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тад извади мача зеленога, па говори трима ђевојкама: „Која је ту Роксанда ђевојка, нек савије скуте и рукаве, нека купи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; ако ли се која друга маши, вјера моја тако ми

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности