Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Катици је тек десет година, много је на Пелагију, само нос већ није грчки, но палестински, мало јако савијен, али зато леп, одговара јој лицу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁹ Обичај је у нашем народу да се млада при уласку у младожењину кућу провуче кроз савијен мушки појас. Негде се, на пример у Херцеговини, још пре свадбе, кад се девојка прстенује, а другде (Фоча) при поласку
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ То чича рече, обори главу, води га Санак на далек пут, над њим, у тами, под самим кровом, ћути, савијен, од врбе прут. А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сада стадоше. један као двогледом осматра... Опет кретоше. А оне избеглице су испред њих. Не виде их још, јер је пут савијен на лакат. Један се врати у галопу. Пратимо га... Скрете у онај забран, где сада угледасмо више њих.
Што га, бре, Мицо, напусти. Овакав се направио. — И Александар показа савијен кажипрст. — „Јаој срце моје, кажи му да ћу доћи — вели ми и поче да се пренемаже.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао. Софка би се дизала. С муком би распремала постељу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Одступајући, испружених руку као да хвата, жмурећи, лагано је он дубоко у целац, упадао. И савијен, погурен, кривећи се, стигао једва на средину улице, засипан све хитријим ударцима, заглушен бурним клицањем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ишао је, чини ми се, журно. Газио сам несигурно и он ме готово вукао. Био сам савијен, јер ми је изгледало, ако се исправим, одлетеће ми глава. Драган наједном застаде, да сам налетео на њега.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
као за пакост, преда мном се указа нека ограда од наслаганог камења, и због тога пут је готово под правим углом био савијен надесно. Зауставих коња.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да кад би тако воља божија о мени, а ја ћу послужити му божаставному хотењу и вољи, његовој благости. Ето, ја бих савијен свитак — нека се божије слово напише у мени! Ја руно, — киша да изаспе се на ме.