Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја. Суво и звонко сударају се воловски рогови, дуги, витки и у лук савијени, набадају густ сутон и черече ниско небо. Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско! — прегласно рече Ђорђе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дуж целога пута сустижемо пешаке. Неки седе и гледају замишљено преда се. Други одмичу, ногу пред ногу, савијени и преморени, као да вуку неки терет за собом.