Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И доиста, откако се Савка Николина задевојчи, одонда узе цела бећарија смедеревска носити црне кицошке хаљине и фине рукавице.
Баш се тада играо неки кадрил, један дугајлија дере се командујући: »дурдеме! шунегле!« У леси према њима играла је и Савка Николина. Баш зачинила лепотом све друштво.
Пупавац изиђе да се прошета, прође поред Николине куће. Савка беше на прозору. Он дубоко уздахну, она се подругљиво насмеја. Тако је још прошло доста времена.
»Шта ли тај лудак шврља једнако туда?« упита Савка своје другарице које беху дошле код ње на честитање и посело, па с њом заједно извириле на прозор.
— скочи Никола у чуду са столице. — Ја толико потрошио... — дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете... Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било..
— викну Никола и диже столицу. — Те игле... те хаљине... све је то моје!... — дичи Пупавац из петних жила. Савка удари у плач. Мати у дреку. Слуге се склепташе. Пупавац се дере што га грло доноси и грди најгрђе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ево, ту сам, нек ми изађе!« А они ћуте к’о мишеви, Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала.
— Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу. А кере залајале из целог комшилука, па лају, лају, а ја и’ растерујем жарачем и
« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!
« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!
ти из далека, од туђе земље, из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне, ди се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.« А ја га питам: »Па шта би ’тео, роде: што не седнеш?
ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам дош’о да тебе видим и да те надгледам и да ти кажем Савка, добро да утувиш ово: тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не
« А он ми каже: »Е, моја Савка, није мени до жене! Тамо ја и не знам, каже је л’ сам мушко ил’ нисам! Удај се ти само, та можда ми, каже, нећеш више
Пуши тако, и само изволева. А Савка, садашња његова баба, као меси у наћвама хлеб, па му окренула леђа. Мало-мало па се тек окрене на њ, па га лепо
А она се као окренула, па га онако лепо гледа и пита: »’Оћеш ли, снаго, да ти Савка направи лепиње?« А он јој вели: »Та баш нисам с раскида, само је онако подебело намажи с машћом; метни на њу двапут
« — »Па кол’ко да испечем кожурице, перзекуторе мој?« — пита га као Савка. — »Па, онако... кол’ко за један добар опанак«, вели јој Нића. »Не шкоди ако бидне и више...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ова је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати. Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио. Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.
Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема. Љубиној првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести.
Љубиној првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести. — Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа. — Допада ми се. — Па хоћете ли да јој то кажем? — Немојте, ако бога знате!
— одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка. На то дође и фрајла Савка. Фина девојка. Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа.
Љуба је са својом фуром стигао у виноград. Ту му се сад цела романтика развила. Красни виногради, лепа Савка пред очима! Он је већ са својим срцем сасвим начисто.
Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се дâ сасвим познати, да не би после на мираз заборавио. Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи. — Како вам се сад допада моја Савка?
Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи. — Како вам се сад допада моја Савка? — Изгледа као богиња! — Неће ни мираз фалити. — Канда сте ми из уста извукли! Баш сам вас хтео о томе упитати.
— Ја не могу сутра остати. И код нас је берба, морам кући. — Али сама Савка ме молила да останете! — Не могу. — Дакле, ви никакву љубав не осећате.
— Е, добро, на то пристајем. Дакле, хоћете ли господину оцу писати? — Хоћу. — И ја хоћу. На то дође Савка, те се разговор пресече. — Изволите грожђа.
Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге. Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли,
— Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка. — А како је са хиљадом, јер, ја искрено исповедам, без тога ништа не може бити.
— Шта ћу да је гледам, кад неће бити моја, — прогунђа напољу. Љуба оде кући. Фрајла Савка остане дешперана, али наскоро се за једног нотароша уда.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Оно је читаве месеце касније било разлог за разговор у пола гласа. Савка Гатара осећала се нарочито погођена. За њу се говорило да открива незаконита благословена стања брже него што пси,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ У канцеларију командира милиције упаде црна Савка, сеоска луда, носи на рукама једногодишње дијете и још с врата, без поздрава и увода, надаје вику: — Ево вам га, џаба
Свак је грди, гони, руга јој се, и дај сад нек ни у милицији не чује људску ријеч,куда ће онда? — Па шта ћемо, Савка, како ћемо? — Нећу више да пртим и носим Јошаново дијете, па нећу! — тупоумно се инати дјевојка.
— Шта је, да састављамо записник, а? Дана дванаестог шестог ове године приступи овој станици непозвана Савка Батић и ...и остави те, брате, нама на врату, шта да се лажемо. Је л тако?
— Нема је, Видаче, побјегла. Остави ми луда Савка дијете и некуд маче док сам ја само у ходник завирио. Каже да је Јошаново.
Већ покасно, однекуд из вечерњег пожара, испада огарављена Савка и јуриша на коњокрадицу. — Овамо то дај! Види ти њега. — Зар мога Васкрсија? — кличе Видак.
— Не би ви знали! — галами луда. — Ово је мој син, а вама ако треба дјеце, направите себи, докони сте. Веома љута, Савка без поздрава окрену пут капије, чврсто стежући замотуљак у наручју као да зазире да јој га неко не отме.
— Наврати, болан, Савка, та нисмо се потукли око печених кромпира — довикну јој командир. Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Усправљена и у старости, лепа, умрла је пре неку годину. Назире је Господар Јован и чики му се да Савка Каљевић гледа, кроз излог, уз Вишњићеву, ка Музеју: чека да види чувену браћу Поповић како се спуштају низ падину.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
спољних послова одељења Ујка Васа Тетка Савка Тетка Даца Јова поп-Арсин Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков Сава
И ЖИВКА, САВКА ЖИВКА, САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? ЖИВКА (стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у
И ЖИВКА, САВКА ЖИВКА, САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? ЖИВКА (стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у руци велике
И ЖИВКА, САВКА ЖИВКА, САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила? ЖИВКА (стоји иза стола, о врату јој виси сантиметар, а у руци велике маказе.
маказе на усне и замислила се гледајући у панталоне): Гледам, знаш, како да избегнем ово место што се излизало. САВКА: Не можеш га избећи, него подметни парче. ЖИВКА: Готово, а и онако ће му трајати од петка до суботе.
САВКА: Не можеш га избећи, него подметни парче. ЖИВКА: Готово, а и онако ће му трајати од петка до суботе. САВКА: А цепа, а? Па знаш како је, нека је само жив и здрав, па нека цепа.
И купуј, и прекрајај му, и никад ништа на њему цело ни двадесет и четири сата. САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми!
Не прелива нам се, забога, већ једва везујемо крај с крајем. САВКА: А лепа плата. ЖИВКА: Па и није. Док одбијеш порезу, платиш кирију, купиш дрва, тек видиш: остану ти чисте шаке.
Тешко је данас о плати живети, али овај мој не уме. Не гледа своја посла и своју кућу, него се занео у политику. САВКА: Па јест! ЖИВКА: Оно, и други се бакћу и, што кажу, ломе се политиком, али, опет некако, гледају и себе.
већ знаш!... САВКА: Тешко је, боме, данас. ЖИВКА: Ти још не доби кафу? Е што је безобразна, по три пута човек да јој каже.
АНКА (безобразно): Па нисам седела на канабету, имала сам посла. (Одлази.) ИИИ ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето, видиш ли је! Дође ми, бога ми, да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу.
Али шта ћу, морам да трпим. Дужна сам јој три месеца, па морам да трпим. САВКА (срчући кафу): Ех, такво ти је данас млађе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
56 О САВКА, САВКА... 58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ... 66 ПЈЕСН 68 НАТРАГ,
56 О САВКА, САВКА... 58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ... 66 ПЈЕСН 68 НАТРАГ, ДРАГИ,
Ружа, Милица, Елиза, Раша, Лина, Терезија, Евица, Милка, Анче, Персида, Роза, Фани, Мими, Јулча, Лула, Анђа, Савка, Злата, Наја, Стана, Рокса, Илка, Вилхелмина, Маца, Теза, Марта, Жана, Анча, Елка, Сара, Перка, Алка, Соса — и ја овде
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Дању-ноћу Савка на небо уздише, Како звоно чује, таки метанише.
Непознати песник О САВКА, САВКА... О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама?
Непознати песник О САВКА, САВКА... О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама?
О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој п
О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед з
Так' ад и море, огњ и горе, преиду смело за твоје тело, љубезна. Не мучи бедног, Савка, љубезног; скажи што твоје срце за моје готово. Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву.
(стр. 57). Текст је узет из Остојић— Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 28, стр. 30—1. О САВКА, САВКА... (стр. 59). Текст је узет из Остојић— Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 53, стр. 68—9.
(стр. 57). Текст је узет из Остојић— Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 28, стр. 30—1. О САВКА, САВКА... (стр. 59). Текст је узет из Остојић— Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 53, стр. 68—9.
у стиховима од по пет слогова с тросложним припевком на крају строфе”, као и песма О Савка, Савка (в. Прилози за књижевност ВИИ, 1927, 284). ПРОБЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... (стр. 62).
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Фема, Филис или Филида; — Алка, Луиз; — Пулхерија, Пулхрин (ово је од латинског пулцхра, лепа); Илинка, Илиада; — Савка или Савета, Серена; — Ана, Жанет; — Агница, Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); — Кумрија, Крумелин; — Пауна,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не будеш несташна, јер ће да ти се надује трбух!