Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У савременој развојној психологији постоји велико шаренило схватања детета (анимал луденс, анимал едуцандум, анимал сyмболицум итд.
Ово идеализовање детета повезано је и са реалном променом положаја детета у савременој породици; док је у патријархалној породици мало дете било на маргини, оно дотле у новој, нуклеарној породици од рођења
20—41; Ивић, И., „Представе о детету и детињству у савременој развојној психологији“, Психологија, 3, 1984, с. 31—32. ¹⁵ Ивић, И., исто, с. 27—33. ¹⁶ Лангер, Џ.
Ивић, И., „Представе о детету и детињству у савременој развојној психологији“, Психологија, 3, Београд 1984. Игњатовић, С.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
једну једину сврху: да ме приближи оном доста уском аспекту или стајалишту са кога бих желео да изнесем дветри мисли о савременој поезији.
да се ниједан комуникативни чинилац који улази у поетику старе књижевности не подудара са тим истим чиниоцем у савременој књижевности.
Овај неред и хаос у савременој се кибернетици и теорији информације назива ентропија, а човекова се култура дефинише као победа над ентропијом, као
Језичко се стваралаштво онда може дефинисати, и у савременој се теоријској лингвистици тако и дефинише, као сваки акт којим се проширује онај први подскуп на рачун овога другог
Овај неред и хаос у савременој се кибернетици и теорији информације назива ентропија, а човекова се култура дефинише као победа над ентропијом, као
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У савременој теорији прозе добро су познати случајеви кад је онај ко приповеда (једно „ја”) истовремено и онај о коме се приповеда (
При томе у усменом општењу значајну улоту има оно што се у савременој лингвистици говора зове конситуација. Није тешко предвидети шта ће се заправо десити кад се овако описана реченица
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А издао га Вук Стеф. Караџић. Беч 1833, 85—6. А ево каквом оценом песникова положаја у савременој српској књижевности, и каквом оценом његова талента завршава Вук свој Предговор горњој књизи: „Но Лука се...
Морала је бити позната још и око год. 1880, док је те године Змајев Стармали (10. маја, стр. 98б) наводи у једној савременој политичкој алузији. Она се и певала, а о томе има више доказа. Ево неколико.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Породичне обредне песме према савременој подели, са своје стране, прате исти, сада човечји животни круг - рођења (успаванке), сазревања (свадбене песме) и