Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
у кући Николиној и увелико се разговарао о балу, о женскињама, о накиту, па тек рече: — Баш би добро било да и нашој Савци купимо једну иглу дијамантску. Девојка је од овакве куће — нека има накита. — Па не браним — рећи ће Никола.
Пупавац види и топи се у радости. Време је пролазило. Осим оне дијамантске игле, Мојсило је Савци поклонио за Цвети некаки златан брош и златне минђуше; за Васкрс хаљину од тешке свиле, осим других ситнијих поклона.
? — поче Мојсило, док га изнебуха прекиде један глас иза стола једног према њему: — Ама јуче био прстен и испит Савци! Мојсило се трже као да га нешто секну. — Којој Савци? — упита радознало један гост за истим столом.
Мојсило се трже као да га нешто секну. — Којој Савци? — упита радознало један гост за истим столом. — Савци Николиној!... — Кад то рече, Мојсилу се окрете кафана унаоколо.
Мојсило се трже као да га нешто секну. — Којој Савци? — упита радознало један гост за истим столом. — Савци Николиној!... — Кад то рече, Мојсилу се окрете кафана унаоколо. — Испросила се — настави онај — за Момчила Перићева.