Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. — Ха!... ха!... ха!... Знам!... Јелица Милошева!... Лазар сагао главу и ћути. — Него, ту и твој јаран облеће, а? У Лазару поче да ври...
Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!... Свакад њега морам чекати!... Станко сагао главу и ћути. — Момчадија!... Момчадија!... Трице и кучине!... Само пиљи девојкама у зубе!...
Алекса је био у авлији. Како га смотри, он викну. Али се Сима учинио глув. — Симо!... Кнеже!... Сима сагао главу, па одмиче. Алекса викну још јаче. Сима се бајаги закашља. Али га Алекса не хте пустити тако налијо.
Опет се десила крађа... Жубор прође људима. Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. — Јесте, браћо!... Опет Ивану учињена покрађа. Однето му једно прасе ноћас... Шта је ово?...
Тако је то, мој Иване!... Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... Иван сагао главу па се замислио... Маринкове речи урезиваше му се у срце. Он је осећао да су оне истините.
— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. — И мени! — рече Ногић. Станко је сагао главу и ћутао. Био је веома узбуђен. Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...
— Лепо, богами! Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?... Срамота!... Младен сагао главу, па ни беле. У дубини душе осећао је да Иван има право. — Па где му је девојка? — Не знам.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чему? А кад му жена рече да она неће да се сели у Росију, и кад поче да оплакује децу, шесторо, Трифун је био само сагао главу. Није на њену вику одговарао. То, да му је она родила шесторо, Трифун је сматрао да је природно.
Осећао је да корача по кући, као да је пун олова. Био је сагао главу од умора. И то се, дакле, било свршило и сад у кући нема никога.
Људи су губили срећу, као просјаци, кад их пси повијају, торбу. Сетивши се Трифуна, Павле је био сагао главу. Сећао се, како је старог капамаџију, Гроздина, Трифуновог таста, оставио, у Руми.
– А кад би се сетили нечег, што је било добро, весело, он би изненада сагао главу и рекао, и на то, тихо: Било па прошло!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— говори старац и одједном викну: — Не, бре, синко! Немој тако, молим те!... Ево ја, ја те молим! — И дршћући, сагао се пред Стојаном, скинуо капу, те му се бела коса расула по врату и раменима. — Ево на. Уби ти мене... Ти ме уби!
— Казуј, шта ће ми то? Где нађе паре? Нећу ти ово, нећу! — И поче да баца и гура од себе. Он се сагао, па оно што она баци скупља и поново јој пружа. — Једи, једи! — нуди је.
Нарочито за њу, Аницу. Јер он је био тај који се сагао, узео је и увео у своју кућу и тиме увео у неки ред... жена, људи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кроз дурбин видимо наше војнике како леже. Један чак скинуо блузу, други се сагао и иде поред рова. У оном кукурузишту један се исправио и осматра. А нешто позади, види се мали ров.
Запитах га, зашто је легао насред пута. Али он забио руке у џепове, сагао главу, клати се и ћути. Дохватио сам га за рамена и он једва проговори: — Нисам могао више...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам код свог ујака, Васе Вујића, био и пре, о школском распусту, али сад сам био сагао главу и мислио да ћу код њега морати остати заувек.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају као и већ ојачала његова ребра и плећа, која би се, кад би се сагао, ослободио од утегнутих појасева: почела да шире.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Туре стаде баш пред шешаном Оташовом. Бјеше му, ваљда, пиљак, што ли, упао у опанак па се сагао да га извади. „Ајте људи, мрче!“ викну први коњаник, јер се и она два пјешака бјеху уставили за првијем.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
просто на пример, пристали — наставио је он живо и сећајући се оне потребне одлучности, па се сагао и збуњено дохватио пуну шаку снега. — Би ли ви, кажем... је л’ те, тако налазим да треба...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Буљугбаша се тргнуо од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као застиђен и пошао кроз сабор са десет сејмена, Арнаута и Колашинаца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Увек на пољу, у рупчагама, или у земуницама. Лука је стајао поред дурбина и немарно, више по навици, сагао се да погледа на двоглед. Уозбиљио се наједном. Као да нешто не верује, одмаче се и протрља очи.
Помиловао сам је. Мачка се опружила и почела да преде. Обузело ме неко детињско расположење, те сам се сагао и прислонио своје лице на њену мекану длаку. Завидео сам овој мачки на срећи и спокојству. Али зачуо сам нечије кораке.
Али она ме шчепа за руку. — Морате! — као да рикну, и обави ми руке око врата. Увукао сам главу у рамена и сагао се... Осетио сам наједном њене зубе на своме врату. Издигао сам рамена, па се нагло окретох и снажно је одгурнем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Иди, Србо, види се у огледалу, и кажи да ли ти личи да идеш из апса. — Срба се сагао, пољубио руку госпа Нолину, и стао да се смеје смејом за који би тешко било одредити да ли је дрзак, или наиван, или