Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Мане, Мане, мајка ти не плакала! Што мислиш? Ја сам си проста жена па се ич не разбирам и не знајем овај сагашње... Стра’ ме што ћеш сас мен’ да напрајиш резилак како онај твој Митко чорбаџи-Петраћов што напраји сас мајку и татка
“ А ја си сал ћутим, — збори си Петракија — па викам: Може, истин’, да сам човек прос’ па се не разбирам у сагашње време; па си оћута’ н отрпе’ нико време. Ама после ми дође нешто у памет за чекмеџе.
! ... деца вика... Мори, ни у турцко време па не имаше деца, — та саг у српско, у чкоље, па ће деца да има!... У сагашње време деца, — беше му! Зашто си уче чкољу, и јазију, — зар деца да си остану?!... — Ама, де! — прекида је Калиопа.