Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Замишљамо све патње онога јаднога света који се сагиба под теретом царске силе. Предали смо тај народ без борбе... одступајући кришом, ноћу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Свекрва види како Софка ужива у Томчи, гледајући како се око ње увија, сагиба, како јој рукама показује, а већ му руке дугачке, мишице му се јасно из закопчаних и тесних рукава од минтана помаљају
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
198 Насупрот овоме Златином исправљању тела, у Покојниковој жени видимо Аницу како, као удовица, сагиба тело, погиње главу, а „све уза зид брзо иде”.
[. . . ] Женско се слободно креће. Не либи се, не устеже се, већ слободно иде, сагиба се, пружа, без стида и бојазни што ће им се можда показати, јаче истаћи прса, недра, облине тела . . .
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Почивка.) Спасо!... Нема је!... Ал’ шта је ово? (Сагиба се, подигне са земље парче старе шамије, па је загледа.) То није била њена шамија!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XXИИИ Читаве ноћи сажижу ме, пеку Негдашњи снови проживеле среће И тешки сумор сагиба ми плеће И само чујем смрти тешку јеку. И жудим косу твоју тако меку.
Ћипико, Иво - Пауци
Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као да су то и биле некакве главе! Пуно класје сагиба се ка земљи! Ово су били празни класови: дизали су се превисоко.