Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оташ, не изговори још а облак се просу врх њих, пљусак као из кабла. Момци се вртијаху и сагињаху да струкама покрију чаркове вељијех пушака. У тај час Петар и Мишан дотрчаше, задихани, румени. „Диж’те! Ето их!