Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се стаде здравити с укућанима. Овај пут поздрави се и с Јелицом... Девојку је облило руменило. Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
висока раста, утегнутим у плаву куртку славонских хусара, који јој се сад, ту, пред њом, клања, она је била уплашено сагла главу.
А на његовој жени се видело, да јој то није мило. Била је сагла, ћутке, главу, као да слуша нешто, што није очекивала да чује, жељно. Петар је сав сретан пиљио у жену.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зар не видиш колика је и каква? Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога? Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.
— Па шта ћу, кад сам ти толико гадан, те плачеш од мене! — одговарам набурено. Гледала ме. Како се била сагла да дигне тестију, тако и остала. На трепавицама сузе, уста болно, плачљиво развучена.
Одједном зашушта нешто иза мојих леђа. То је била Циганка и већ се сагла те бере. — Шта ћеш? — викнух. — Косирче да ти продам! — пожури она и приближи ми се. — Нећу. Иди.
— Не узимај, не узимај! — иза мене чух како ми Нушка престрављено шапуће. Окренух се, а она се сагла чак до земље и ногама клеца. Једва се држи. Осећам како у мом скуту отима, чупа своје руке од његове; али он не пушта.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
хтеде много... па се одједном издиже на прстима и погледа на прозор. Ништа... мати јој се сагла, нешто се осврће, трчи по соби тражећи нешто... А она, не види се...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
испред њих, сагнута над њом, виде како гост не може ока да скине од ње, особито кад јој, због тога што се беше много сагла, падоше плетенице низ врат, те јој се сва снага, онако пресавијеној, поче да оцртава.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није дошла да спава. Из ковчега нешто узима. Сагла се, усправља се, излази, мало је застала код врата... Она зна где је он. Треба само да викне. Ја сам јој ноћас за све.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' је у даху те ноћи црне, Те ми у тугу љубав огрне? „Свуда те тражим!... При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле.