Употреба речи сагли у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Постаће оберсти, ђенерали, фелдмаршали! Само ови несретници, ту, горе, који су се бунили, који нису, ни пред ким, сагли главу, ти неће више угледати Сунце, у Срему, ни изјахати на зелену траву.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— На плоду рајском трагови гњили гујина зуба. Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш нису: једнога само не беше близу, не беше Срба.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

дубравама, вију се по њој ројеви пчела раденица, фијучу косе и цакићу белегије по љуту челику, а косачи се превили и сагли па једначито и одмерено размахују и секу меку и сочну траву, чији те мирис заноси и опија, те не можеш сит да га се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Гледала ме је полуотвореним очима. Дохватила ме за руке и приклопила мој шињел. Тада испусти ташну. Сагли смо се обоје да је дохватимо, наше се руку додирнуше и ја јој стегох прсте.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Тако мру на југу. Салома, Салома. (1911) БАЈКА О ЖЕНИ Љубичастом паром дише Земља сана, Модри су чемпреси сагли главе тужно, Врх мртвога мора крикне која врана, У златноме бакру тоне сунце јужно.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности