Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Моја душа плаче И пламене сузе теку ми из ока. Садашњост ми дајте, све бешње, све јаче Да собом сагорим. Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „Нисам ни слутио да су ти списи тако драгоцени, него сам већ хтео да их поцепам и сагорим.“ - „То ме, дражајши, ни најмање не чуди.