Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За тренут ока дотрча до ограде, па, видећи да је опасно прескакати, леже за један чатал и пружи пушку... Сагосмо се сви и заклонисмо за трње, а Љубиша јурну навише, десно од нас.