Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О, Педро! — Шта би? — Како Ана? Мислим да те чека, Педро. — Као и тебе твоја Сагрера. — Која Сагрера? — Хајде. Она с којом ћеш се оженити, начинити сина. — Заиста? Колико ви све знате!
— О, Педро! — Шта би? — Како Ана? Мислим да те чека, Педро. — Као и тебе твоја Сагрера. — Која Сагрера? — Хајде. Она с којом ћеш се оженити, начинити сина. — Заиста? Колико ви све знате! — Калико се може!
Пошто нисте саме, допустићете ми можда да останем који тренутак са вама. — Разуме се да можете остати. — Сагрера, помакни се, и ти Херера; ево има места да седнете. Није прашњаво, само се не смете освртати јер је одостраг дубоко.
— Не, ви сте онда само прошли. Чудо је да се сећате. — Како се зове девојка која вас помаже у везиву? — Сагрера. Она је поред мене. — Сагрера, ако се мало нагнете моћи ћу разазнати ваш лик. Тако.
Чудо је да се сећате. — Како се зове девојка која вас помаже у везиву? — Сагрера. Она је поред мене. — Сагрера, ако се мало нагнете моћи ћу разазнати ваш лик. Тако. Хвала: ви сте лепа девојка, Сагрера. — Не, ја сам ружна.
Она је поред мене. — Сагрера, ако се мало нагнете моћи ћу разазнати ваш лик. Тако. Хвала: ви сте лепа девојка, Сагрера. — Не, ја сам ружна. — Лаже. — Јесте ли верени, Сагрера?
Тако. Хвала: ви сте лепа девојка, Сагрера. — Не, ја сам ружна. — Лаже. — Јесте ли верени, Сагрера? — Сагрера је верена за Пабла, оног што вас је отпратио код рибара. Он је тек дошао, и има три дана само да су верени.
Тако. Хвала: ви сте лепа девојка, Сагрера. — Не, ја сам ружна. — Лаже. — Јесте ли верени, Сагрера? — Сагрера је верена за Пабла, оног што вас је отпратио код рибара. Он је тек дошао, и има три дана само да су верени.
— А када се венчате, нећете ни ви више долазити, Сагрера, овамо? — Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине.
— А када се венчате, нећете ни ви више долазити, Сагрера, овамо? — Неће ни она више. — Херера, Херера, Сагрера, потрчите за час, тетка се љути, — зачу се из помрчине. — Ое, Херера! — Ево, ево!
Штета је што су тако досадни. — Тако је добро овде, али сиђимо. Кажу да је жена Карлоса почела да трпи. Сагрера, хоћеш ли и ти? Сем ако не чекаш Пабла!
— Зашто би било боље да идете? Можете и остати ако вам је пријатно. Сагрера ће се одмах вратити. И јато младежи нестаде грајећи. Стрме улице су одјекивале од њихових гласова и обуће.