Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И тако »одеране душе«, силно осећајући грубости и ругобе спољнога света, дубоко незадовољан садашњошћу, патећи од несагласности идеала са стварношћу, он је пао у незадовољство са светом, у дискретну меланхолију, и као
године. У српској поезији он показује романтичарске склоности. Незадовољан прозаичном садашњошћу, он се повлачио у поетичку прошлост, певао витешку и трубадурску љубав и јуначне и галантне подвиге, све то у добро