Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та стење кр'а с' и сваљује, побро, Ал' мора бити, па зато је добро. Да буре није, ко б' одагнô паре, Што саделаше из глиба омаре; Да бура никад ту се не осили, Пауци би нам небо замрежили, И сакрили нам сунце огрејало, Што тек