Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
века, в. С. Тројановић у СЕЗ, 13, 1909, 68 идд. О времену сађења к. постоје разна веровања. Најбоље је садити га Велике недеље, кад је вага у календару, па ће бити Велики и тежак (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146); напротив, не ваља га
га Велике недеље, кад је вага у календару, па ће бити Велики и тежак (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146); напротив, не ваља га садити од Ускрса до Младог Ускрса, јер ће бити воден (ібідем); к.
Према једном народном рецепту, к. не треба садити Глувне недеље (‹пред Цветну›), да не буде глув, ни Цветне, да не буде превише у цвету, ни Водене [= од Ускрса до
сигуран утук против злих демона (вероватно због свог јаког мириса). Међутим, сматра се да га не ваља у кући садити и држати. У западним (католичким) крајевима р. се у домаћем култу јавља понекад тамо где је код православних босиљак.
, 266). Који је седмични дан о празнику Свете Гертруде (17. ИИИ), у те дане не треба те године ништа сејати ни садити, јер ће крти све појести, макар и после седам година (ЗНЖОЈС, 19, 199).
Ц. л. не ваља садити Цветне недеље, јер неће ваљати (ЗНЖОЈС, 7, 145). Ако се сади коцем, па ако се стави попет у земљу, мучи се Блажена
Такво место т. објашњава податак из околине Бјеловара: »око 1860. године сматрало се да дјевојке морају садити трандовиље у својим вртовима јер ће се прије и боље удати, а неће их ни оставити момак којег су већ изабрале« (ЗНЖОЈС,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
увод, ИИИ, 2 саг — ћилим сагучити — згучити, савити што у гуку садахна — сада саде — сада садити — (значи и:) седати, посађивати: Сади кума једног до другога Сазлија — речица на Косову, село у коме је извор реке