Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сиромах отац! Ко зна о чему је мислио, чега ли се сећао? Да л’ мојих ил’ својих мука? Или је, можда, сажаљевао цело колено што се у трећој десетини деветнаестога века изродило?... Ја не знам, а он је ћутао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сем тога, и самог себе сажаљевао је у својој самоћи и осећао је ту разлику, да је он, ту, доле, а да тамо горе пролеће румени, да је тамо свакако, сад,
ноћи трепере, и плаветнило неба, Петар би се кикотао, неким тихим, безбрижним кикотом, којим је трпео, и посматрао, и сажаљевао, и удварање – маторог Енгелсхофена. Петар је казивао жени да човек, ако је прешао педесету, ништа не ваља.
Кад би остали насамо, Трифун и Павле би се разилазили, псовком. Трифун је био попустљивији, Павле дрзак и увредљив. Сажаљевао је Трифуна, али га је и презирао.
Помињао је још само таста, кога је сад јако ценио и сажаљевао. Јашу, сенатора, а шмокљу. Ђурђе је Павлу говорио натмурено, и о Петру. Сав се, каже, изгубио, откад му је дете умрло.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зашто бих га сажаљевао?!) већ напросто стога што у њему не налазим „ништа нарочито духовито”. Иван се насмијао. — Тачно.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зар је мало што он њу не може да узме, него још и то: да јој он каже, одобри да пође за другога. И, сажаљевао је њу, себе већ не.
сад ставља као под његову руку, на расположење, да он одлучи, реши да пође за другог, како јој после не би пребацио... Сажаљевао је. Али ипак за та два-три дана што је имао да им јави за ваљаност просиоца, ипак било му је тешко. Не што је губи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И сећам се, кад год сам доцније, као ђак који већ учи физику, виђао дечицу где играју са чигром, како сам их сажаљевао. — Ах, дечице, — мислио сам у себи — како вас жалим, како вас жалим!