Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Да, да — одговори професор. — Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она сажаљиво отпоздрави па се журно изгуби у оној гомили света шапућући брзо на уво оном човеку уз кога се припијала... „Гле — помис
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је њен официр. Отпуст је из војске добио! Трандафил је Исаковича посматрао зачуђено и сажаљиво. Тај високи, стасити, лепи, официр био му је смешан и чудноват, као што су били чудновати и калуђери, са којима је
И госпожи Евдокији поче да говори, сажаљиво, да меће свој живот, своју чест, своје име, на коцку, долазећи у трактир, удовцу, самцу. Да неко може наићи!
А смешкао се, саосећајући. На крају крајева, увек је успевао да их одобровољи. Често и да их насмеје. Кад виде како сажаљиво гледа, дирнуо је и госпожу Кумрију, у њеној кући. Она покри рукама очи, и заплака.
Код стола је сад стајао Трикорфос, фелчер, који га је зачуђено и сажаљиво посматрао. Павле није знао зашто. Осећао је, међутим, да нешто, у свему што се око њега збива, није у реду, а слутио
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно. У хладној мутној води, без ваздуха! - климала је главом сажаљиво очигледно забринута због риба. - Оне су навикле на то. Сасвим им је угодно, не брините!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно место, мада је он био сув као штап, а онај тежак као буре.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стајала је тако на средини учионице, посматрајући врхове већ дотрајалих мокасина, и осећала како је сажаљиво гледају. Није имала никаквих шанси.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
- бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: - Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко доба, кад га мину прво чуђење, он сажаљиво промрмља: — Е, Раде, Раде.
Уњири се Сава у затамњено свечево лице и сажаљиво промрси: — А шта мени и треба твоја помоћ кад се предрага ноћца на земљу спусти?
— Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити? — бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: — Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет?
Погледах зато старца саучеснички и чврсто загризох усну. — Шта, мислио си казати: нема их, нећу их наћи, сажаљиво зашкиљи старац. — Ништа ти, друже, не брини. Главно је да сам ја довде стигао. Старац сањалачки упиљи у траву.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са измученог лица су капале сузе и рањеник је склапао руке, молећи за милост. Иако је до малопре пуцао, људи су га сажаљиво посматрали и подвезивали ногу да задрже крв. Причекасмо да се затрпају ровови, да бисмо могли прећи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Иду ли? — упита тихо. — Нек иду! — ошину га Аћим презриво и сажаљиво у исти мах, па седе поред здепасте касе коју је прошле године купио у Београду и поклонио општини.
Никола пође у подрум. Није погледао кревет. ...Над Аћимом стоји Рака апсанџија: — Сам си, чича-Аћиме — рече сажаљиво. — Сâм сам. Па шта? — Намешта гуњ и поправља браду. — Ништа. Сам си. А била је пуна као кошница.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једном си ти мени помогао вративши ме у воду. Сада ћу ја теби. Пењи се! Мали чистач је сажаљиво погледа и осмехну се: — Не будали, рибице! Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Декарт је покушао да својом теоријом вртлога одговори на то питање, али се Њутн сажаљиво насмешио на ту његову фантастичну теорију.
Син је погледа сажаљиво. „Бојим се, мајко, да од тога неће ништа бити“. „Па остави ми, сине, макар наду у души. Ти си још млад, а у младости
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Новодошавши посматра сажаљиво Перу и вели: — Штета, тако млад!... Боље да је изгубио ногу или руку. Пера ни да трепне.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Никаква болест на њега неће. Све ће нас покопати и посахрањивати. И зато ме страх. СЛУШКИЊА (сажаљиво, подсмевајући му се): И као да сам ја овде од јуче и све то не знам, па зато мораш ти сваки дан, свако јутро, да о
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Ноли је то врло годило, и увек, док ципеле навлачи, нарочито мило гледа Јулицу и сажаљиво мисли о њој. — Волим је, и да је друкчија мало, срећнија мало, ја бих била најзадовољнија мати и баба.