Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“. Ја сам од стрâ дрхтала као прут. Он се саже, загрли ме и хтеде ме пољубити... Ја сам вриснула и пала на земљу.
Кад је коња напојио, а он се и сам саже, заити шаком хладне водице, уми се њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса, убрисао се њиме, а
Стана се сва заруменела и саже се да га пољуби у руку. Ја сам приметио како јој калуђер стеже руку, али мој побратим то није видео.
Једанпут јој се учини као да се баш испод једног дебелога грма саже, а после се подиже, па, пажљиво посматрајући са свију страна дебели грм, увуче у једну шупљину руку, па као да је онде
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Равних две стотине дуката!... – Две стотине дуката!... Их!... А сумњаш ли на кога? Иван умукну. Саже главу и пониче ником... Кмет је ходао преко одаје. Та, то није било за њ само чудо него страх божји...
— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. И показа штапом на оно влажно место. Сима се саже и поче чепркати. Ледени зној проби чело Алексино. Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави...
Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо... Само уздахну па саже главу... Ноћ је била тиха.
— Људи кажу!... Људи кажу!... Откуд ја све знам?... Бог само све зна!... Иди у гору!... Станко саже главу... Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву... Дева погледа Станка испод ока. — Је ли, Станко?
Он опали и Турчин паде. Други један јурну на њ са голим ножем. Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња... Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи... Видео је само сенке пред собом и нападао их...
Иди, Симо, иди!... Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.
— Шта? — упита. — Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... — Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: — Море, па ти и људе засмејаваш!... Је ли, Станко?...
— пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. Он саже главу и ућута. Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи... Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.
Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... Па саже главу и уздахну... Ивану се готово сажали... Помисли: заиста му је тешко...
Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен. Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. — Мехо!... Ибро!... Асо!... — викну Крушка. Пандури притрчаше. — Све претурите!...
— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. А Јовица саже главу. — Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.
Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. — Добро! — рече и саже главу. Завлада мртва тишина... Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... И Јелица осети бол у души.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари. Она корачи једанпут, па паде на кољена. Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по земљи. Поп се уздрхта, а сузе му ударише. Он мрдну једним прстом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, баш напротив, госпођице: вазда сам жудео да се наслађавам једном таком сликом — рече мало збуњени путник, па се саже да омилује једно кривоного гушче, али га матори гусак нападе и још више збуни сиктањем својим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да се појави на егзерциришту у Темишвару, место да креће у Росију? Стајао је као у неком тешком сну. Али се трже и саже, да дохвати свој трикорн. Затим погледа у лице Кајзерлингу и рече дрско: Слушају! А гроф се на то милостиво осмехну.
Био се сажалио на њу, а занео младошћу њеном. Ни сам није знао зашто, саже се да је пољуби у образ, као неко дете, као да је дете, а његова.
Чини му се чак, каже, да их неће ни имати. Варвара на то саже главу. Ваљда да би са себе скренула пажњу, и очи, које је гледају, она рече да она не верује да су се Кумрија и Трифун
Павле саже главу, да, о надстрешницу, теменом, не удари. Хусар, који му капиџик отвори, рече, да га већ чекају. Улазећи, Павле,
Кад се Павле саже и кад га пољуби у образ, Петар га ухвати за рукав том руком. Чуло, се, сасвим јасно, оно, што рече: „Что ми приступи,
Ни Петар, ни она, кућаник и кућаница нису. Бољи су кад ђискају и играју полонезу и очеве дукате расипају. Павле на то саже главу. Варвара му онда рече да не треба узимати Петра озбиљно.
Павле је видео само како пред њим Петар саже главу. Био је трикорн натукао на очи, као да му сунчани зраци сметају. Онако блед, као изнурен неком болешћу, Петар је
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Злато без нарочите гриже савести можемо да јој покупимо! - обухватих Рашиду око рамена, али се она саже и моја рука остаде да виси у ваздуху. - У то о злату не верујем! - рече.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Када меци обише зид око његове главе, он се саже још мало и поче се распасивати, задржавши само сабљу. Изненада, иза зида, на неколико корака пред њим, појавише се два
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па с' онда опет злотвору окрену, И саже с' њему, па глену, и глену, Па онда рече: „Преживет не море!“ Те скочи брзо, и лати се горе.
цвет угледа, Цветак беше љубак, тио За срце га уватио; Учини му с' да г' укине, Учини се баш за њега, Те се саже, утрже га, На љуту га метну рану — Крвца стаде, бол одлану. И заче се жиће друго. Лепо беше, ма не дуго.
Слуша, слуша, али саде Као да му душа стаде. Ништ' не чује, па се саже, Над драгог (се) свога наже, Слуша, слуша бојажљиво, Задркта јој срце живо. Слуша брижно: ох, он дише!
Ко то крај њи плао мину, К бездану се право муну! Онде стаде, па се саже, Па гледати доле наже. Гледи доле, гледи, гледи, Па не може да с' нагледи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А? — промуца он. — Идем ’аџике! — рече нагло и хтеде да узме дете. Саже се али се повађаше. Мати му истрже дете и позва те, да га ти узмеш.
— Та не плачи! Што не кажеш, па да те оставим дома. Чекај! — рече он меко и саже се, узе је у наручје, однесе до међе, положи, скину са себе гуњ и покри је, да не озебе, затим брзо отрча и врати воду.
— Ту да скупиш — рекох, а и мени глас дрхташе. — Ако, сад! ... — поче он покорно. Па узе торбицу, саже се полако, прекрсти се, и као највећу светињу отпоче скупљати њен прах.
— Нека. Могу руком. — И од једа што не могу, секнух, да сва зрна попадаше. Оста само петељка. — Чекај. Ја ћу... — И саже се. Образи јој пламте, рука дрхти, а тако је топла, мека и мила. Ленка одсече грозд. — Ево! — И пружи ми га.
Нушка се иза мене још више саже, поникну и рукама ме поче јаче привлачити к себи, као да ме одбрани од њега. А он се једнако издизаше на прсте, да би
Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу. Клекну до свога брата чича-Томе, наслони се на његово колено и гледајући стидљиво у свој кут, чупкајући бошчу,
У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на уснама. Диже се. — Миле...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Једини усправан човек. Изгледао нам је као Херкул. Приђе обали, саже се, завуче чутурицу... Дах нам је застајао. Он се обазре лево и десно, па наједном, у највећем трку, наже бежати и
Тада се окрете мени: — Пази у правцу оне шуме... ено га пут, види, види... колона се нека креће. — Онда се саже према Танасију: — Извести командира да се креће дугачка колона непријатеља. Изгледа као да су стали.
Готово да их прође, али случајно погледа, па застаде. Онда приђе, саже се, потом погледа у кола и више за себе проговори: „Где ли је точак“ — готов да поверује да су га однели на оправку.
Каплар се узврда, притрча колима, саже се и он, затим погледа у кола, обазре се око себе, опет саже. Наредник опази његову забуну, и обрати се каплару: —
Каплар се узврда, притрча колима, саже се и он, затим погледа у кола, обазре се око себе, опет саже. Наредник опази његову забуну, и обрати се каплару: — Где је точак? Каплар трепну.
Каплар шкрипну зубима. Заустављајући се пред отвором земунице, рашири ноге, онда се саже не би ли боље видео. Из земунице га запахну мемла и мирис фиксованих чизама, што у свести његовој изазва представу
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако да седим у скамији, па само вас да гледам и слушам. Љубица поцрвене изненада, саже главу и погледа га онако испод очију. — Кад не би требало да се једе и живи, одговори она смешећи се.
— Шта каже? запита Гојко шапћући, кад му Стојан предаде хартију. — Шта ће рећи... Саже главу кô јагњенце, па потписа. Хе, братићу, сила је влас’!... рече чича и некако лукаво засветли очима.
а ?... Она климну главом и опет се неодређено насмеши. Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је... Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.
— Зашто нисте дошли к мени раније ? Што сте трпели толико зло без невоље ?... Гојко поцрвене, саже главу, па промуца: — Сви кажу да је он сила у срезу, да му нико ништа не може...
Јест, овај... — О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па насе саже и пољуби је. Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом: — Не знате ви ко је пред вама.
нека буде! Ја ћу вас слушати. — Да будеш моја!... Хоћеш ?... Она се хтеде исправити, али се Гојко саже, и тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити Дуго, бурно, сумануто... — Ето, моја!... моја!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже. узе један златан новац па га преломи. Онда цар виде како у новцу заблиста црвена, свежа крв и кану доле на мермер.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
питају готово сви. — Одведе Јово Перов моју прију Милицу. Настаде ларма к'о на вашару... Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: — Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба.
Он опроба да је исправи, али му тај положај беше незгодан, тежак... Не зна како да намести главу... Најзад је опет саже, па покуша да што год мисли... Луксембург... Луксембуршка... то је тако нешто нејасно, тамно, непознато...
Он се следи и пови очи у страну, па видећи нејасно некакву дугачку и белу фигуру, трже очи, саже се још више руке му задрхташе, и он стаде збуњено и брзо да сече жуто влаће. — Пронеси га, Боже Спаситељу!...
Полетеше многа питања болеснику, а он се осмехну тужно и махну руком једном госту. Овај приђе и саже се ка болеснику... — Какво је ово друштво?... Откуд наши овде... и ти? – прошапта он. — Жени се Стојковић...
После се саже Јула над кревет, стаде шаптати неке неразборите речи, тутну у јастук неки замотуљак и опет га заши. Најзад кад све би
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Алил, чисто као увређен, одговори: | — Газда Марко, свирка моја, образ мој! И клечећи још више се саже. Поникну грнетом додирујући њиме под, тако да као испод земље поче да се разлева свирка, чувено „тешко оро“.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он исти гледаше замишљено у огањ, држећи одигнуту напуњену лулу, коју заборави приждити. Синовац му Марко, видећи то, саже се, дохвати угљен и метну на дуван, па му рече: „Пуши стрико!
„Ово су пријатељи моји, дошли на пиће, па су ради да се познаду с тобом, Јанкула!“ рече сердар, па се саже и потра га по челу. „Једнога већ познаје!“ рече Озринић, сагнувши се и љубећи се с њим. „А како си?“ „Добро!
“ скочи Јока, па га пољуби у руку. Мали Милун, кога је баба таман чешљала, онако чупав, потрчи к попу, а овај се саже, па га одиже и цјелива њеколико пута у његов свјежи, као јабука румени обрашчић.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А он обазревши се кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену како му је речено, а она кад виђе | мараму, саже се и поче да је прегледа тамо амо чудећи се ономе везу док он подобро одмаче.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе одмахну руком. Још збуњенија, постаја нагнута над шиљком шубаре, па се саже да му изује опанке. Он је осорно одгурну. Петнаест година му она изува опанке. Шта ли му је сада?
Она није крива. О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене.
Он је прескочи и остави за леђима. — Рекао сам ти да нећу да бројим. Јесу ли спремне санке? — викну, саже се да узме кесу, спусти је на кревет и приђе прозору да склони очи од брата. — Спремне су.
Симка му истрже ибрик из руку, а он постиђено саже главу, пође, окрену се па брзим кораком изиђе на вратнице и замаче низ пут.
— Да те изујем? — Немој. Ако, изуј ме. Она се саже. Гледа у котур њене косе испод везоглавке, у млеко снажног, дугог врата и широку лопатицу у спором косом мицању испод
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не може! — Нека ти буде! — Златоусти саже главу и осети како му се тел о смањује, како постаје прозрачан и лаган. — Како ћу познати Звездана када дође?
Зар и ови око мене нису лагани и жути, сви жути?« Лист јасена подиже поглед увис и постиђено саже главу. Високо горе, на већ оголелој грани, један једини лист зеленио се и певао: — Најзеленији сам, најлепши, нико ми
Тек сада је брдо ликовало: — Погледај се, немаш ни риба, ни цвећа, ниси ништа! Локва од стида саже главу, а жабље друштво се намножи. Каквих их све није било: и великих, и малих, и сивих, и зелених!
— Па, ништа! — промрмља помирљиво. — Лепа си и без уста. Никада лепшу нисам видео! — збуњено саже главу, уверен како већ сви знају да није ни могао видети. Та зар се није тек пре неколико тренутака родио?
— рече најстарији брат. — Ружнијег никад није било! — прихвати хор околних галебиха, а мајка од стида саже главу. Зато су два старија сина била лепа и расла као из воде. Већ им је и перје пробијало, али шта је са најмлађим?
Све играчке гледале су га са дивљењем. Зар није духовит? Зар није оштроуман? Мали воз постиђено саже главу. Његове трачнице иду од једног краја собе До другог, али на свом путу прелазе преко моста и кроз тунел.
— старешина се насмеја. — Боле га пошаљи у град да проси. Више Же бити користи! — излазећи, старешина се саже да не удари главу у довратак, а мајка зајеца, помисливши: »Можда је он у праву?
Мајка у муци саже главу. — Видећеш! — понови дечак. — Долазиће да уче од мене! — дечак излете из куће и поче се пењати уз литицу.
А у Врту ружа. Једна једина. Златна. Очаран, дечак се саже и пољуби ружу, а из не излете Златна птица, сва блистава. Дечак задрхта.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тада (и тај тренутак немогуће је заборавити док траје овај варљиви живот) сељанка се саже, и док сам ја, предосећајући да ће ми се догодити нешто ужасно, жмурео свом снагом, на моме образу пуче један гласан
Тада се она саже да би обавила ћебе око мојих ногу, али ја је спречих: — Хвала госпођице! А она ми на то са пуно прекора рече: —
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе. Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.
Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом. Саже се под један трн и стаде да чека.
Саже се под један трн и стаде да чека. Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље.
Кад наврши тридесет удараца, одујми, а Ђурица приђе и саже се над Сретеном, па му превуче оштар ножић преко средине уха, смешећи се: — Ово, знаш, да ме се сећаш...
— Каква ти је то гошћа? — прекиде је Новица. — Сестричина ми... удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. — Удовица зар ?... Вуци је овамо!
и он нехотично извуче цео рам и испусти га. — Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се... Ђурица се саже уз дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде...
— Чини ми се да је жива... Креће се нешто у њој : или дише или јој ради срце... Капетан се саже, наслони ухо. — Жива је, ради јој срце. Код кога су завоји? Види где је ударена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он, обазревши се, кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену, како му је речено, а она кад виђе мараму, саже се и поче да је прегледа тамо-амо чудећи се ономе везу, док он подобро одмаче.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Да заманеш, побегла би Свака жива душа. Дође дечко, нешто шапну — То слона не вређа: Слон се саже па га диже Баш себи на леђа. Ао слоне, ао слоне, Ти би друкче свирô, Да се ниси тако на врат На нос цив’лизирô.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Пауле... Паулетте. Заћутали смо. Посматрао сам је испод ока. Она као да је приметила мој поглед, саже главу и пола лица заклони пелцом од капута. Али пале су ми у очи њене дугачке трепавице, извијене навише...
Али отада она је заћутала. Одговарала је само на моја питања. У једном тренутку застао сам и погледао је у очи. Она саже главу, рамена издиже и лице јој се изгуби у пелцу. — Ви сте нешто нерасположени? — Не! — Знам и разлог због чега...
— Не знам шта бисте желели да вам кажем. — Зар не увиђате шта би мени у овом часу причињавало задовољство? Она саже главу и само уздиже раменима. Виделе су се облине њенога врата.
Погледа нас све редом, и његов се поглед заустави најзад на ономе псу, који је мирно лежао. — Ма’ш! — и саже се да дохвати камен. Пас скочи, одмаче се мало, махну репом и наслони се на задње ноге, гледајући жмиркаво.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Над седлом се мома наже, Руку диже и бич пуче; И Љубецки главу саже, А мамузом вранца туче. Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô олуја, У даљину лети сиву.
Јаросно узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тек кад зађосмо за прву ограду, командант се саже и рукавицама обриса саре својих чизама, које се беху испрљале услед лежања на земљи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читаву вечност шуме таласи, па шта? Седефна ружа саже главу и загледа се у песак преко којег су клизиле сенке рибљих јата, а на стени, не већој од педља, певушила корална
— Нека га, приучиће се! — рече један од суседа, а сунцокретова мама од стида саже главу. Другачији, некако чудан био је најмлађи син.
Помози! Не мислећи да је и сам у опасности дечак се саже и узе их у наручје, кад виде како се с друге стране понора усправља купинова врежа, прескаче преко понора, долази до
— Нисам ја поп! — одсече Дрвосеча. Али, кад га војник упита шта је, он саже главу. Заиста, шта је? Чије је лице у мраку, у брзини навукао?
На трепавицама му је блистала роса. Можда суза? — Не оклевај! — рече Цвет кратко. — Ако већ мораш ићи — иди! Цвет саже главу, а Капљица скочи на Зрачак сунца, или је то, можда, био невидљиви небески коњић, ко зна?
— Никада ја то нећу научити, мајко! — рече и гневно одбаци књигу, али се жена само саже и поново је стави пред сина. — Хоћеш! И можеш! Ти све можеш: ти си из сузе рођен!
Зато се обрати племену и рече: — Ако сам ја мрав — зашто се у мога сина сумња? Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде. Бели мрав — ко је још за таквог чуо?
Дај свиралу! Низ образ младића клизну суза, саже се и помилова пса који је дрхтао крај његових ногу, али даде свиралу Златокосој. — Проклета била!
Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци. — Ти си та која ме тражи? — стаде Варалица пред жену, а она саже главу и повери му своју страшну погодбу са Смрћу.
При погледу на њих дечак постиђено саже главу али метлица пркосно рече: — Пусти их! Нека се смеју. Срца су им исто толико прљава као и улице.
— Корали се једино за стене лепе! — рече и поцрвене. — Једино с њима у брак улазе — жалосно Грана саже главу, а Белутак се насмеја: — Па, ја сам стена! — рече. — Зар не знаш?
— Хајде, устани. Играћемо се! Радан у недоумици саже главу: он је одавно заборавио шта је играо, одавно чак ни с кревета није сишао. Како то да каже своме маломе госту?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па потеже дренову батину, ал’ се саже Тодор по дорату, — надвоје му седло разломио. Кад удари дреновачом Тале, ту се смјеста заметнула кавга.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИИ УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ УДВОРЕЊЕ ПРВО Гаврил (Тадар већ архангелу неста одговарања, него саже се у себе и узе радити о своме послу нашто је послат оно доконавати. Уђе у соби к девојки Марији те је поздрави.