Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Огњиштем пакла, пијана водо с потопне хуке, громови беру орахе, зукве пуштени с ланца, смакнути с таса, сажижу букве. (Љушни се, трско, сламком најави Арарат спаса, атом живота, бродећа љуско.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Заборав је, можда, будућност им блиска! Опружене, неме, у суром шињелу, Под ранама које сажижу и пеку, У праху и крви, с клонулошћу благом, Са очима мутним, без суза што теку, Доносе их тужно завичају драгом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и сажижу као ватра... — Казаше људи што дођоше из општине. Веле да си везао кмета, па га после пустио; је л’ истина?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И док се твоје око тихо шири И око тебе низ мириса плете, Да чујеш моју душу пуну сете. XXИИИ Читаве ноћи сажижу ме, пеку Негдашњи снови проживеле среће И тешки сумор сагиба ми плеће И само чујем смрти тешку јеку.