Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сакан-Џакан, интендант бригаде, хвата се за главу и гласно кука: — Треба ли ручак, дај Сакана, нема конака, гдје си, Сакане, сад коња траже, држи Сакана. Људи божји, не правим ја коње, јесте ли ви крштени!
омађијано каса за њим, више из очајања него што га туда води његов посао, и пита га намигујући: — Бројиш ли ти ово, Сакане? — Бројим божију матер! Доста ми је одузимања и дијељења за читаву Европу.