Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И почне да их гура, растерује, док он, у средини, најбоље место не заузме. Неки гунђају. Слепци се повлаче, сакати хватају штака, а неки му, узмичући се и прете: — Бекче, миран. Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Не знам — вели Јанко смијући се и рукујући се редом с њима... — Не знам, имаћеш... биће ти око седандесет? Сакати Кезун преви се и стаде ударати здравом руком о кољено.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| Тако ми Христа спаситеља, срамота целог српског рода! Људи здрави, читави, ни слепи, ни [х]роми, ни сакати, имајући прекрасне грунтове с којима би многе фамилије изобилно могле живити, данак цару плаћајући, дечицу своју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Брже прстен како год знате, или ћу сад послати по војску! На то ће један мали, сакати миш, који се је бојао ако се војска пусти да је он први на реду: — Не пуштај, ако бога знаш ,ја ћy ићи, па што год
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије му се, разлива испод коже семе, те му болест задаје и мучи га и сакати му ноге.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— част, поштење резилак — срамота, стид родљаци — рођаци роднина — родбина роспија — жена пропалица саг — сад сакати — волети сал — само санким — тобоже сарај — двор сараф — мењач сас — с, са сахан — бакарни тањир светак —