Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кô месец кад га лаки облак крије, Баш тако тужно он на њега гледи, Ниједна искра живота у њему, А руке стоје пола саклопљене; — Он овај не мож' да поднесе углед Неразговоран сузног ока језик.