Станковић, Борисав - КОШТАНА
Не ли ме издадоше, потказаше? Дремка ме ухватила на њојно зрело, бело, грло, а стари Реџеп из долап, куде се бија сакрија — с’с јатаган на мене полетеја. Она видела, писнала, брго од себе свилену кошуљу скинала — и држ за јатаган.