Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
а да се ману запевке, које одма и учине и оно вече одма сви побегнемо у нашу планину Посово, и тамо сву своју фамилију сакријемо, и почнемо мислити шта ћемо даље радити. Кад ујутру (24. јануара 1804.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ми никоме не сметамо. Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи... Све ћемо, само нас не дирај и остави“ ...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Остави све, заборави... дај да бежимо, далеко.... далеко, у бео свет... у Америку, хоћеш ?... Кажи само... Да се сакријемо од овога дволичнога народа... Па ти ћеш ми живети тамо као у рају... ништа не ради, само седи...
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Сигурно на чивлук. Мисли да је онде. ТОМА Добро се ти сети да је не шаљемо тамо, него сакријемо чак код тетка-Пасе. Ту је неће тражити. АРСА А шта ћемо сад?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Двојица од наших падну с коња и коњи им утеку; ми се сакријемо у један јендек покрај друма и једва довичемо добровољцима да не пуцају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла? Побиће нас артиљерија. А ми дубље не можемо да се сакријемо. Војници често испузе из рова и, пипајући рукама, траже камење и слажу га испред себе.
И не знаш ко је од кога гори и црњи. — Ето, тако! — махну главом капетан Радослав. — Решили смо да се иселимо и сакријемо. — Хоћеш ли шта да предузимаш? — Нећу ништа. Мани, бога ти! Али дивизија је предузела са своје стране.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин Једном приликом, када смо играли жмурке, ми се заједно сакријемо у једно буре, у коме је моја мајка зими киселила купус.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Браћо моја, док ми ово причамо, можда се већ потјера примиче Гају — опомену Ђоко. — Како би било да се ми сакријемо? — На дрвеће! Сви на дрвеће!
— Шта мислиш, мајсторе, би л сада ваљало казати за пећину, па да се сви тамо сакријемо? Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако.
— Хајдемо, Никола — узе да га пожурује учитељица . — Боље је да се и тамо сакријемо, него да сад удариш у пуцњаву. Примакла се момку и тихо казала: — Знаш и сам да још није све спремно за устанак.
— Предајем се! — Иди к врагу, какво предавање! Бјеж овамо да се сакријемо. Пољар збуњено затрепта и једва познаде Николетину. — Ух, па то си ти! Откуд ти само та пушчетина?