Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мож’те представити себи! Зар нисте чули какве је муке им’о отац поп-Спирин док га је натер’о да се школује? То је салашар. Трипут је, кажу, бег’о из школе и бег’о на салаш, па се брицом бранио и неће никако у скамију...
! — Та знате, фала богу, господин-Спиру, — рече бришући сузе мало умирена гђа Габриела; — салашар, па још немеш, грубијан! — Но, то ће лепо да се сврши!
— вели Јула, а дигла обрве и направила се озбиљна и строга. — Нé—ћу! — Но, леп си ми и ти Бечлија!... Ти си салашар! Одма’ да си пољубио господин-попу. — Нећу — вели Рада — пољуби га ти! — Таки господин-попу у руку!...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ветеринар, кад је попио и клавир, напола је облесавио. А кад је он облесавио, салашар је напустио „фрајлу”. Још десет година, и све је то било на гробљу.
— Игра ми понекад све и пред очима и у глави... Мени лично ништа не треба; ја трошим на себе колико и неки мој салашар, а радим као и неки мој салашар...
Мени лично ништа не треба; ја трошим на себе колико и неки мој салашар, а радим као и неки мој салашар... Нити сам куда ишла, нити што видела и научила, нити какву забаву имала, нити неки луксуз терала...