Ћипико, Иво - Пауци
Маша пазијаше на Раду, и док га виђе да оде, упопријечи и сачека га на путу. Прекиде га у мислима што га салијетаху: био је замишљен, невесео. — Раде, болан ... што је с тобом? Откада се не видјесмо! —Та видјели смо се овај час!