Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Људи кова оних романтичарских хероја-усамљеника који се спарушују у испразности и плиткоћи салонске атмосфере, еталирајући тамо, са живим осјећајем бола и властите деградације, гори а блиставији дио себе, од чега се
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
препорођен тако, под заставом слободе Мој дух се глупости смејô на њеном шареном трону И грубој сокачкој луди, и робу салонске моде, Нарцису фанфарону. Векови минуше тако.