Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној стази усеченој у стеновити предео.
Нико није гледао у оне измрцварене људе и коње који су гамижући улазили на капију. Све очи су миловале вреће на самарима, продирале кроз смрзло густо ткање од упредене козје длаке, наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле