Употреба речи самару у књижевним делима


Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Шта уради слуга? Баци корпе и као без главе отрчи кући: „Господару, дај ми брзо коња да бежим у Самару!“ рекао је. „Шта је било?“ — пита господар. „Видео сам Смрт и она ме смртно уплашила!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ваља да му се учинило да је налик на челу по ногама и по брковима, а на брус по оним зрицима што се виде по самару, а на штене од мотике по шији. Сад се рече кад ко двије врло различне ствари пореди једну с другом.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На једној окуки удари ордонанс коленом о неки сандук што је висио на самару коморџијског коња. Пошто су измењали узајамне псовке, наставили смо пут даље. Наилазимо на неке коморе украј пута.

Ћипико, Иво - Пауци

Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. — Држи!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Пратио сам га погледом све време. Старац се једва држао на самару и мени се чинило да ће му сваког тренутка удови попустити и да ће се скотрљати низ стрмину.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности