Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
С временом, кад су постала царства христијанска, видећи поглавари, колико мирски толико и црковни, да множество ови[х] самаца, живећи сваки о својој глави, не чине никакво добро, но смуштенија, буне и кавге, стерали су и[х] у манастире и
могао је познати колику је старост имао премудри и велики цар Петар за умалити у свом царству множество манастира и самаца; узео им је сва села и именија, и оне које је био принуђен за време оставити, метнуо је у бољи поредак, у потчињеније
Ћипико, Иво - Приповетке
у пукотинама манастирскога зида расту, оне се повијају и пригибљу земљи, као да кога к себи маме а оно неколико борова—самаца уоколо непрекидно, једнолично жаморе својим јединственим звуком.
Обгрлише се и, обгрљени, још дуго ослушкују јединствени звук борова—самаца око старога манастира... Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају.