Употреба речи самилошћу у књижевним делима


Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У томе је и величина песме Бој на Мишару, у којој се признање погинулим турским поглаварима спаја са самилошћу према Кулиновој удовици. Лирика ирска народна поезија представља веома сложену, усмену уметност речи.

Ћипико, Иво - Пауци

Набрзо неће ни овако... — Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? — А ко није у селу? — одговори обловито Јуре.

—Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. — Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста.

— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. Протрне, па се надви над њу да јој очи види. И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!... Он ће се повратити из Америке, помирићете се. — Да ми га је видити!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У овоме трену и на овом месту ја сам најзад оно што јесам и то сазнање ме испуња неком досад непознатом самилошћу према самоме себи. Видим себе одозго са највише куле како стојим у тами као утвара. Изгнаник. Странац.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности