Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све на њима чисто, а често и ново, па и деца добила неки свечани, недељни изглед, па и самима им нешто необично; некако су ограничени, не смеју да се рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и
Теодосије - ЖИТИЈА
не као да ти је слава потребна, него те молим да с њима пребиваш, да узакониш што добро међу братијом И међу нама самима, и у целом народу отачаства својега.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За час дана кад буду остављени самима себи, када све овога света, и пријатељство каквога цара, и замке каквога кнеза и дужда, робовања код хана
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
манире старијих, чекајући стрпљиво свој тренутак у коме ће се године поклопити са њиховом сопственом представом о њима самима.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
пре суда зло изабрасте, и нанесте толику штету не толико њему, него и сами себи, а са вама и другима, а као оном и самима себи погибељ са њим показавши!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ми према самима себи, поред голог, непосредно егоистичног осјећања свога ја, гајимо и изврсни заштитничко-матерински осјећај.
Но и ти веома ријетко и изузетно наилазе. Стрелица нас оријентира у правцу наших слијепих, нама самима још нејасних стремљења. Оријентира нас чисто просторно.
Људски схватљиво! Кад не можемо да себи самима поставимо под пете педаљ постамента, не преостаје нам него да свима осталима за један педаљ поодсијецамо ноге!
А ако се у нама ипак роди клица сумње о нама самима, довољна је једна мала помисао да нас рехабилитира и да читаву ствар опет уравнотежи: ми не знамо не скрива ли наш
Ми зуримо у његово пепељасто лице, у његов већ сасвим воштани нос и одговарамо гласом који и нама самима одједном зазвучи чудан и туђи: „Добро, углавном сасвим добро.“ А он нам је благодаран и за толико.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Већина људи је тако обузета мислима о спољњем свету и сасвим склона да заборави на оно што се догађа у њима самима. Прерана смрт милиона људи првенствено се везује за овај узрок.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада у блаженом забораву, помирени са самима собом, жваћете по сувим устима молитве, пусте речи се утркују, загрцнути сте од жеље да што више испричате Богу о
Шта да радимо онда, занесењаче, кад све око нас буде тако мирно и пријатно и кад се измиримо са самима собом? Не зовем те, Прохоре, због тога да нас подучаваш животу, шта ту има да се учи, све што је потребно да чинимо
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
да бледи, засењивање слаби; уз то бројно опадање, деца се не рађају, стари чудаци се усамљују, и напослетку: „тешко самима!” како каже наша песма, напослетку умирање без достојанства и жалости, смрт последњих, смрт последњега...