Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БОЖИКОВИНА Стецхпалме (ілеx аqуіфоліум). Божиковина, божје дрвце (Шулек). Б. се, у Самобору (Хрватска), доноси на Бадњи дан и кити јабукама, орасима, лешницима, као што се То иначе ради са јелком или омориком
Уочи 1. маја, у Самобору, пободе се свечано поред бунара младо б. дрво, које се претходно окити. То дрво зове се »мајум« (Маібаум).
Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В. умоченом у благословену воду (ЗНЖОЈС, 18, 128).
; али свети Петар даје само оној деци да једу чије мајке до тога дана нису окусиле ј. (Караџић, 3, 1901, 136). У Самобору, из истог разлога, мајке којима је дете умрло не једу ј. пре Мале Маше (ЗНЖОЈС, 19, 199). У Славонији не једе нико ј.
Из ње се вади и жива ватра за чишћење људи и марве (ГЗМ, 6, 272). У Самобору о. (или смрека) може бити и божићно дрво (ЗНЖОЈС, 18, 57).
ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница). У Самобору понеки сејач сеје овако: прекрсти се, и баци једну шаку семена иза себе, говорећи: ово шицама!