Употреба речи самом у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад је ушао у нашу сиромашну собицу, погледао је зловољно око себе. По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици мора да очита последњу молитвицу.

Знате, Банаћани и Бачвани све су се отимали за њега, хранили су га самом тортом и паштетом те овде мало, онде мало, мој побратим дође дебео као... као... као вршачки владика!...

А то је, опет, њихово начело: лагати и живети... И они су се баш по самом том начелу побратимили. Од њих је далеко она узречица: „Живиш, да радиш; једеш, да живиш“; они имају сасвим друкчију

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе. Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи. И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.

Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи. И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.

—, властољубије, несита грабежа жеђа, неразумна освета — колику су витешку и сродну кров пролиле, која би дужна била самом отечеству и општеј слободи посвећена бити!

Лисица то видећи, рече псу, посмевајући му се: „Е, луда главо, лава ли се усуђујеш гонити, којем ни самом гласа не можемо поднети!” — „Ко би се надао да он тако риче?“ — одговори осрамоћени пас.

Пчели и мраву и најмањим црвком јестество је дало знати, без никакве науке, све што им је од потребе. Самом човеку бог то није дао, зашто је његова премудрост нами за| боље судила да се ми од других учимо, не само од људи,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.

На прагу команде, на самом прагу пакла, брат га заклане жртве ножем закла. Заклан Кондор паде у јесењу траву, осветник допаде и одсече му

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Као генерал-команда, тако нам је и митрополит Стратимировић писао, и свима, а особито мени самом саветује и каже, да ми у свом претпријатију свагда држимо да смо турски поданици били, и да ћемо по свршетку овога

Док дође писмо од бимбаше Миленка Стојковића господару Ђорђу: Турци неће другоме да се предаду но хоће самом Црном Ђорђу.

И први дан њи̓ 4 били су, трећи дан 9, седми дан 300, а десети дан 2000 скупили се говорећи: ,Ако нам је по самом гинути, нека (смо) у гомили (да) гинемо̓.

себе прогласити за највећега њи̓овог старешину, и да народ ништа се од другога нико нема бојати, но да ће он свакому и самом цару и везиру за њи̓ одговарати и њи̓ бранити. На то рекне ми г. Недоба, да ја у име њега отпишем и поздравим све, тј.

Булгакову. Он каза, да ће га предати грофу Неселроди, и да ће г. гроф предати самом императору. Ја сам га онда од моје стране молио: „Покорио молим Ваше Превосходителство, чтоби ви у име наше молили

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А знате ли ви шта је то рога? Не знате, је ли? И не дао вам бог да знате!... Као што видите по самом имену то није ништа лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети. Рога је страшна ствар!

се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан

На суочењу хтело је доћи до кика. Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру. После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.

У оном страху осврте се. Кад оно дете баш над самом јаругом, па гледи у њега. Радош нададе тутањ и, сав рашчупан, изгребен и узверен стрча доле пред механу у Тресијама...

Има неколико недеља како се Зарожани муче и петљају са самом воденицом, мељући помало дању. И још нешто. Тада је био у Зарожју кмет неки Пурко, један од оно мало Зарожана који

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ето, таква је била Мачва. На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара. То је старо село. Прича вели да се негда звало „Јордан“.

Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. — Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. Јелица прошапута: — И баш хтеде да те убије? Он слеже раменима. — И то због мене!

Он це цећаше... и сети се свега што је било, сети се и онора што је урадио... Мисли му се мало задржаше на самом делу...

Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА Освануо је 21. јули. По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал. Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух.

И сви се кренуше кући његовој... 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали... И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред.

Даници њихни зваху се разно. На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница... Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића

Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. — Браћо! Људи! — викао је Заврзан одушевљено. — И ја умем гађати!...

И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!... Ја вам то рекох!... А, гле!... већ зора!... Ја идем, доћи ћу довече... Збогом...

Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму. сласт. Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. — Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!... Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...

Она се окрене и изиде из собе... Стриц Младен сеђаше крај ватре. Она га пољуби у руку и изиде у авлију. На самом прагу чу речи очеве: — Младене! Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.

Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило. Младен и Круна оборише главе. — Шта ћемо јако? — упита их он. Ниједно да би беле.

Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума. То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ја где сам? завапих. Моје дело где је? Кога следим вечно, несвесно и страсно? И у мени самом колико је мене? Колико?... Све ћути. Ах! то је ужасно. ЉУБАВ Је ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим?

Чути само замах свој у просторима — Музику свог крила! И на самом крају, Свој траг изгубити и циљ међу свима, Ишчезнувши тако у небу и сјају.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дођи само увече, а да ти се надају, па ће те пресрести једна снаха на самом путу, с лучем у руци. Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом четврта одбија псе, пета у кухини, шеста у соби куда

— Ал' ја то не дам! Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу. И ево нећу више, ја сад... Лице му се избечи, а усне му почеше дрктати.

Неки пут, опет, стоји сама у соби. Нешто се страшно бори са самом собом. Ударе јој сузе па плаче, плаче, па опет уједанпут утре очи, дохвати књигу, тресне о сто, отвори па навали

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Сви су били сагласни да треба да тужи поп-Спиру, не проти или коме другом, него самом његовом преосвештенству владици. И он седе и написа тужбу.

— рече замишљено поп Спира. — Види да није у ћоршу од појаса? Има он један као џепић у појасу самом. — Ама нема појаса међ’ аљинама! — вели домаћин мало после. — Можда га није ни пон’о. — А како да га не понесе!

сијасет поруџбина, поп Спира, истина, ниједне (јер ником није било до тога, не знајући »исход ствари«), али се њему самом сад отворила воља да накупује и изненади своје укућане.

И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи где су му пре осам година биле очи?! А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад кући дође, чека два три дана. Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати. Отац Савкин био је свештеник у селу Ж.

У месту ће говорити да је Белкић дошао да провизитира Љубу и да за њега у самом месту испиткује. Белкића задрже на ручку. Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

гонио, раздрагани а ћутљиви, спроводе једну потпуно нову непријатељску батерију коју су затекли и згодно изненадили у самом покрету.

једну црну, надувену и усмрделу лешину непријатељског војника из десетог јегерског батаљона што се била испречила на самом улазу са разјапљеним црвљивим трбухом и уланским сјајним и репатим шлемом више размрскане главе. Онда он уђе у цркву.

Сав онај израз ужаса наједанпут ишчезе, и на самом лицу оне несрећне мајке исеченог официра, видљиво заигра један осмејак задовољства.

Потерана, после тога, она крену мирно до половине моста, а ту, на самом врху лука, наједанпут застаде и одмах клекну предњим ногама које се оклизнуше.

) Он је најпре покушао да се истргне па је после клонуо и очајно преклињао да га пустим, те да самом себи изрекне заслужену казну.

Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут,

А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у очи. И тако се краљу допао његов рукопис те га једном питао шта је од школе изучио кад

Ја отуд долазим, знам и видео сам ово: у самом њему јављају се људи мали, незнатни, безимени и ти безимени, мали људи, запојени вером, враћају га врлини, чистоти,

“ И тако се зауставио на самом тргу према Универзитету. А около, свет се тискао, погађао, свађао, шалио и задиркивао, живина је кречала, каукала и

Африка

сплав на пирогама, који терају хватајући се рукама за уже пребачено с обале на обалу изнад реке, изгледа да плови по самом Стиксу. Толико тела алера изгледају огромна и страшна у покрету и толико река има велике светле одсеве по тамној води.

Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском. Лежећи као тад, никада ја нисам видео толико и таквих звезда.

Нисмо ушли сасвим у село, нити тражили шефа села, већ одмах остали у празним колибама кампмана које су на самом уласку. Нисам хтео да се носачима плати одмах, како не би из истих стопа пошли натраг и сасвим се изнурили.

тих шездесет километара који су ме раздвајали од светог села, али ми је изгледало грех не провести цео тај пут на самом Нигеру, на реци о којој сам такође сањао од детињства.

Са белима су у сталном рату и отровне стреле не напуштају. Ниже на Океану, граничећи се са самом железничком пругом, живи племе Бауле. Човек Бауле је врло леп, благ, нежан у опхођењу.

Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу, без костима, са каском и чувајући се што могу више од сунца, сви урођеници који су ме пратили или носили

Црњански, Милош - Сеобе 2

Три пута, виват, за маторог Енгелсхофена!“ И машући својим перушкама и сам се дерао, самом себи, одавајући почаст, као да је нека краљица.

био стао у капију Трандафилову, наслоњен на своју сабљу, са својом абом пребаченом преко рамена, налево, па је мрмљао самом себи нешто, љутито.

Путовали су кроз грање, изишав из Грана, кроз поља и шумарке, кроз пролетњи дан, а Исакович је морао да призна, самом себи, први пут, да путује врло лепо. Осећао се весео, и сам, у том пролетном дану. Био је заборавио све друго.

Павле се онда нађе у чуду и подвикну јој да устане и оде. Не може даље остати код њега. Па као да му и самом би смешно, подвикну јој да је дете балаво и да иде с милим богом. Балавица је она, а не удавача.

Његова жена, госпожа Евдокија, међутим, вришти – ко зна зашто – при самом помену да капетана, за зета, узму. Што се њега, Божича, тиче, он је за своје дете нашао прилику. Срећу.

А његова супруга, при самом помену да је њена ћер намењена, од Бога, капетану, вришти до неба. Поред света човека, који је прешао шездесету, и

У једном од оних фотеља-сандука, који се увече претварају у постељу за незваног госта. Исаковичу се и самом гадила, и помисао, да проведе ноћ у кући, у којој ЊЕГОВА жена – његова пред Богом – спава са Божичем, чија је пред

Хурка је, као чудо, саопштио Вишњевском, и то, да Павле није ишао да види брата, а да је Трифун дрекнуо, при самом помену Павловог имена.

Мумлао је и мрмљао је самом себи. Сутрадан, помоћу постмајстера Хурке, Павле је набавио неколико рифа свиле, коју је, са нешто талира, оставио за

После сат, два јахања из Ујхеља, Исакович је почео да залази у шуму и да мумла коњу, и самом себи, у својој самоћи. Приметио је био да је зашао у један свет, који није знао, који дотле није ни гледао, а који му

Ишла је она, од јутра до мрака, поред реке, и тражила место, где су вирови најдубљи, плачући над самом собом, али, ето, није јој се ишло у воду. Млада је. Није имала субштанцију, да заврши живот у бунару.

Могао је да не једе, да не пије, данима, али да тихо звиждука самом себи, и да се, са осмехом, по ком су га људи памтили, креће по кући, и штали.

Теодосије - ЖИТИЈА

кога ћемо вам место себе поставити да Богом и вашом љубављу влада, молим да будете добропокорни и верни, као што мени самом бисте, и Божјим црквама сваку част и онима који служе у њима уздајте, и све оно, дакле, што од мене видесте и

била на устима светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки и уједно сумрак, и страх велики на самом краљу и на свим војницима његовим, тако да су се сви устрашили и говорили: — Шта ће то бити?

Излагањем чуда од гроба и гробног праха били смо спречени да говоримо о самом светом, али се гроба и праха ослободивши враћамо опет светоме.

и на добро се покајавши, Богу пођемо, и опроштај грехова овде достигнемо и обновљење вечних блага добијамо, у томе самом Христу Исусу Господу нашем, коме слава са Оцем, моћ, част и поклоњене заједно са светим духом, и сада и свагда и на

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У турско доба је задруга поред цркве била друштвена организација у којој се развијао национални дух остајући веран самом себи.

По изузетку и врло ретко су избијале унутрашње борбе у самом племену, између братстава, у „бесудно доба“, тј. у временима кад би племенска организација олабавила и кад се није

Осећали су као да их више цене и поштују не само изван граница хабзбуршке монархије, него и у самом Бечу и у Будим-Пешти, када се представе као Талијани.

Живело је у миру, лична и материјална безбедност су готово увек били ван опасности. И на њему самом се виде знаци цивилизације која стално и правилно напредује. Заједнице и појединци су често стицали више благостања.

У тешкој борби за живот развила су се међу самом рајом осећања зависти, мржње, каткад и пакости. Али не треба сувише оштро осуђивати ове стварне мане; оне нису

Овај је процес почео у Србији и одатле се доцније развио скоро по целој области централног типа. Док су још и у самом Београду у почетку XИX века Аромуни и Грци били главни трговци — трговачке књиге су чак и код српских трговаца кадшто

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

и пса Шарова написани су уз помоћ Тошина дневника, који је пронађен иза псеће кућице чувеног буволовца Жуће, под самом крошњом једне трешње. На трешњином стаблу познавао се отисак оштрих канџи.

Тришин млин био је тако далеко од села, на самом улазу у мрачни горски кланац, да тамо чак ни подне није долазило. Кад би било вријеме ручку, а то су и чича и мачак

која је текла поред самог дворишта, али како је мјесец био већ зашао за нови бријег, не видјеше га ни у ријеци ни на самом небу. — Нема их, побјегла сва тројица! — уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму.

У чиче су биле превише сложне ноге. Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом хоризонту, покаже се нека жута мрља. То буволовац Жућо заобилази далеко око Тошине куће.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Иза куће, у самом завијутку мртве Тисе кричале су сарке а у дворишту се о гране две патуљасте вишње вешао читав чопор клинаца између две

Иза сваког споменика чучао је по један љубавни пар. На самом излазу готово се сударисмо с Хаџи-Николовим. Водио је неку малу из Економске, и објашњавао јој законе аеродинамике

Од тебе су ђаволи и људи дигли руке! Зурио сам у Тису и купаче низ чија се тела сливала вода. На самом врху пешчаног спруда, сав умотан у кремове за сунчање, пекао се друг директор с Драганом и Јасмином.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Плакала је над самом собом, као што је то, уосталом, од неког времена, откад јој је муж био нагло оронуо, често чинила.

устајући мало доцније и по четврти пут, да би повео коње, пробијених црева, ухвативши се за каиш, мрмљајући себи самом, већ у несвести, болно: „О Боже, о Боже.

сна, из сна који му траје већ више од десетину година, из сна у коме је немоћан и узалудан, али јасно видан и схватљив самом себи.

нимало немогуће, он је веровао да би се сва та њина несрећа добро свршила и да би он, у том случају, био мио и драг и самом себи, и њој и брату, и свакоме.

Сам, у колима, возећи се кроз ноћ пољаном, Аранђел Исакович се остави свих тих нада и врати самом себи, осетивши да је уопште требало ћутати.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ових поступака којима се жели спречити зачеће пре него што је жена родила иједно дете, а који се често изводе већ на самом венчању, има сразмерно мало.

У Хомољу пупчану врпцу секу преко „дренове палице па самом јарму, да би дете било здраво као дрен и издржљиво као јарам“.

⁴² На самом одласку повојничарке се не поздрављају и не рукују с породиљом нити јој кажу „збогом“, већ: „остани си сас здравље“ а

⁶¹ Мајка не учествује у самом обреду крштења који се обавља у цркви. Она дете лепо опреми, а пре поласка мало га по челу нагарави угљеном, да га не

пелене после заласка сунца, по мраку, или када дува ветар, будући да би тада бабице могле преко ових пелена наудити и самом детету које је у њима било повијено.

Култ предака и поштовање оца налазе се у самом средишту целокупне патријархалне културе („патријархос“ = праотац, поглавар племена, народа) и њеног система вредности.

ПОЛОЖАЈ И УЛОГЕ У ЗАДРУЗИ Домаћин. Улоге задругара у задрузи су јасно и хијерархијски подељене. На самом врху хијерархије као највиши ауторитет налази се „домаћин“, „старешина“ или „глава куће.

Свим овим маргиналним групама заједничко је то да немају социјалну моћ, да се налазе на самом дну хијерархијске лествице, односно да не учествују у одлучивању и да се налазе на периферији свих јавних, друштвених

Када се уда, њен социјални углед је формално већи од угледа девојке, али у самом почетку, као млада (невеста), она у туђој кући има, током прве године, најнижи статус — труди се да свима угоди, пре

У овим играма најважније је задовољство у извођењу, у самом глумљењу, које је и једини смисао игре. Овом типу игара је страна било каква агресивност или сурово кажњавање — управо

). На самом почетку бајке ово најмлађе дете је по много чему, у социјалном и психолошком смислу, хендикепирано у односу на своју

себе, да више размишља о суштинским скривеним својствима ствари, већ подстичу машту и развијају склоност ка уживању у самом процесу одгонетања, односно трагање за задовољством у духовном, умном напрезању.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Чекате ли лимун? Крећи... — и он започе један од својих неизбежних кругова. ПРАЗНИК Већ на самом улазу у кућу у којој је становала његова кћи, таксисту Макија запахну мирис недељног ручка.

Матавуљ, Симо - УСКОК

доживје те ноћи, бјеше углавном боље него што се могао надати, али, зачудо, кад се већ уморен од размишљања предаде самом осјећању, обузе га сјета.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Чини се да су та лакоћа и та наивност биле потребне самом поетском, односно приповедачком поступку који је, у оквиру једног духовног усмерења, тежио посебној боји и озвучењу

Тако се, на самом почетку, укрштају васпитна намера и илустрација, две неизбежне спољне одлике ове врсте књига. Илустратори ће дечју

За њ ништа још није речено, и све се, при самом именовању, мора поетски осмишљавати. Особина ових песама - не циљ, не задатак јесте да су доступне и деци.

Песма настоји да саопшти посебна, неосвојена, тешко освојива искуства, на која је упућена самом својом улогом откривања нових значења. У том напору она се, природно, на читаоца мало обазире.

И као што се, у обраћању деци, прилагођујемо извесној тананој, лирској мери, тако се, при самом помену речи зец, појављује некакав вишак нежности.

Ко зна, међутим, није ли нешто од таквих симпатија било и у самом песнику: опис је одвећ пластичан, па је допуштено претпоставити да је и Змају заиграло срце кад је приказивао

Змај нас је, на самом почетку живота, учио да је светлост добра, а живот задивљујућ. Свет је заносан зато што је такав какав је: Онде

Пошто је, међутим, та фразеологија очигледно позајмљена, пошто себе не узима преозбиљно, пошто се исказ налази на самом рубу неухватљиве пародије, ми га, због двосмислености и неодређености, ипак прихватамо.

ИИИ Вучо је преусмерио нашу дечју поезију. Пукотине су се појавиле у самом схватању васпитавања детета, за које је дечја песма, на посредан или непосредан начин, од почетка заинтересована.

Варијанта је народна: човек је провидео замке света, али нема куд. Хумор је у самом тону нарације; и када, у дијалогу или коментару, преузме готову пошалицу, песник настоји да је уклопи у благо ткиво

за то немају никаквог логичног оправдања, у отпацима језичких процеса, у празним формулама говорне свакидашњице, у самом звуку појединих речи. Значење избија у току игре.

Латини су сматрали да је доколица (отиум) предуслов песничког стварања; дечји песници је, ето, изједначавају са песмом самом.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Једна тако извештачена и сталешка књижевност није имала услова за сталан опстанак и непрекидно усавршавање, ни у самом крају где се јавила, а још мање се могла пренети на остале делове српскога народа, који је живео у сасвим различним

Србије при крају XИX века, без духовне средине, без библиотека, без икаквих духовних подстрека, потпуно остављен самом себи, то је Кнежевић дао у својим историјско-филозофским списима.

049 ученика; 1910. било их је 49, са 723 наставника и 12.892 ученика. Данас у самом Београду има више ученика средњих и стручних школа но што их је пре тринаест година било у целој Србији.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу разгара дједова неуморна ватрица. Ено је, бдије, зове и показује нам пут.

Није се знало обраћа ли се он то самом себи, будали, или Ради с Брдара, лопову, а можда и обојици у исти мах. Брзо је дјед преболио штету, а било је тога и

сиротињску“ еда би се видјело да је потребит човјек, па ће ти право, никог не пропитујући, према невеликој кући под самом шумом.

Је л јасно, другови, а? А самом Илији, откад је добио сат, заиста се нешто разбистрило пред очима као да при себи има неку тајанствену лампу па је

— Де, де, откуд сад ова квочка. Биртија је била на самом крају издужена предграђа, уз главни друм, а како је по свему личила на оне старинске босанске ханове, једина уточишта

НА РАМПИ У самом подножју планине преко државне цесте постављена је јака дрвена рампа начињена од млада жилава граба.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Није | тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Јаше Продановића. „По својој књижевној вредности наше народне приповетке заостају иза народних песама“ — каже он на самом почетку свог есеја о прозној народној књижевности, штампаног као предговор његовој Антологији народних приповедака

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (Трифићу): Они су обоје добри. ТРИФИЋ: Султано моја, теби за љубов и друго што, а камоли оно што је и мени самом по вољи. СРЕТА: Пело, ти, шта си се удрвенчила?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

сведочи савршенство, Онда несавршено има довршен облик; Зато је онај мудри неимар Пантеона Пробио куполу кружно, на самом врху, да би Кроз отвор сишло небо у светлости, у пљуску, По својој осовини, да видљив буде знак; Зато је протомајстор

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Дочекао ме је Представник лично, огрнут скотским пледом, ишчезао у дубини монструозно простране фотеље. Већ на самом почетку, после „добар дан и седите“, примећивало се да је веома дуго живео у иностранству: тешко је проналазио наше

Бакути је, мисли, ионако свеједно! Видела море и одапела, тачно по сценарију филма „Види Напуљ и умри“. Пред самом границом сврати Дрнда да мазне једну пивчугу и да се мало среди и, на часну реч, није остао више од пет минута, кад на

Кухиња је затрпана блажено неопраним тањирима, пепељаре се још пуше као бивши вулкани, а високо горе, под самом таваницом, лењо се вуку праменови плавичастог дима. На тепиху догорева последњи опушак.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Под самом стрејом писмено стоји: „Путниче, уђи, преваре нема, сви који дођу гости су моји, ручак се спрема“ И потпис има оло

Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами.

А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије. У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси. Мачка и Жућу завија поноћ најцрњом свилом.

“ Видран се млину одшуња тихо с товаром јела, нека га траже, вечеру своју, рибу до рибе, на самом прагу пажљиво слаже. Алај ће ноћас добро да крка, масна ће бити обадва брка.

“ Другари стари млину се журе, тамо где деда спаваше тврдо, кад, ево чуда, на самом прагу костију рибљих читаво брдо; и још се види како је спавȏ непознат ловац, репом и главом.

Морем сланим, у даљине, мирним ходом, путовȏ је деда бродом. Стајао на самом прамцу, као свећа, прав и крут, крстио се и чудио како лаћа знаде пут.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ви бисте ноћас могли бити на некој мојој реци и осећати се исто тако присно и угодно као да сте у самом завичају. Не могу да појмим како се онда могу наћи два човека да се убијају, мрзећи земљу један другога и мислећи да

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу, да Павла траже. Нађу га у самом рају... Он се попео лепо На рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом

И док мрачним крилом за небо се хвата, Неко живо лупну у храстова врата. — Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом. У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Већ осећамо мирис изгажене и изгњављене траве и трске. Пред самом баром батерија застаде. Исток се преливао у разним бојама и сунце само што није изишло.

Она патрола наступа. Ено их близу кривине... Сад ће сигурно угледати оне наше избеглице. Стали су на самом углу и опет о сматрају. Као да су видели кола на путу... Она тројица, који су ишли позади, журно прилазе.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тако сам несрећна рођена!... Бог ме је проклео још на самом рођењу!... — Оставити!... Никад!... Зар ја нисам много страдао ?... Зар су оно мале муке биле!... Па опет, видите ли..

Црњански, Милош - Лирика Итаке

) Кад би се припремало вагонирање маршбатаљона, саботажа би се појачала. Поред свих казни, било је пуцања самом себи у ногу, у руку, и инфицирања болестима. Венеричним. Један румунски пук, из Арада, увео је моду трахом.

Она дозвољава такозваним „државама наследницама“ да организују рекрутацију и заклетву официра у самом Министарству рата. Идемо затим да се пријавимо за нову мађарску републику и да јој се закунемо.

Идемо затим да се пријавимо за нову мађарску републику и да јој се закунемо. На сваком спрату у самом Министарству имају канцеларије: Чешка, Пољска, Румунија, па се, најпосле, појављује и делегација Народног вијећа из

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Он беше моћан и силан, па се најпосле толико осилио и понео да је почео и самом Богу да пркоси како је он, по сили својој, раван Њему, Богу Свемогућем.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

да не бисте сматрали да вас овим наговарам на читање, ево одмах, у самом почетку, најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац, шта ли је?

Јави се један из првог реда седишта и рече да је ред да се са збора поздрави влада и велики мудри државник, који ће самом владару протумачити изразе њихове верности и оданости.

Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...

— Зар су и они у потери? — Кажу, има их дваестак. Почесмо да силазимо у једну дубоку јаругу, обраслу самом буковином. Поче да шушти сухо лишће под ногама, но ми удвостручисмо опрезност, те сиђосмо тихо и лагано.

Како се живело код њих, тако смо продужили и ми. Рек'о бих да су се у самом нашем темпераменту легли узроци ових појава: нама је било немило све, што је доносило собом какву промену.

и околина, и све што видиш у нашем селу уверава те, да овуда готово никад не ходи нога јабанска и да је ово место самом природом одвојено од осталог света.

Упитан о самом догађају, одговарао је нејасно, испрекидано и, често пута, несмислено. А кад га упиташе шта га је изазвало да убије

Женска посла! Мени досади лежати самом, а, право да кажем, заголица ме и нека радозналост: шта ли жене говоре кад су саме.

хоћу што видим у мојој кући да знам да је моје, да не стрепим сваки час од тобоша; па знаш, човек хоће да кући, а самом му није лако.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи. Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.

то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао. А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

) ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА На самом крају Београда Уздиже се стара ограда, Засута асфалтом — очврслом лавом — А с друге стране обрасла травом.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Бродски лекар морао је, тешко болестан, напустити експедицију и вратити се у Данску, где је убрзо затим и умро. Самом Шмиту ти су, готово надчовечански напори такође навукли болест, која му је убрзала смрт.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

једног старог дуда Да месец зађе и, скривена тамом, По уској стази што кроз ноћ кривуда, Да сиђеш к мени чежњивом и самом. Чекам, а лењо пролазе минути, И сати бију на торњу далеко.

Јер осећам стално распадање бића, И док покрај мене мре природа млада, Нечујно, у самом почетку развића, И црном равницом тихо пада слана, У мојој се души простире и влада Мутна атмосфера задушничких дана...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ништа се није смело дознати, ништа видети. И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно

је сасвим био осамљен, сасвим ограђен кућом и зидовима, и могао се осећати потпуно слободан, и до миле воље остављен самом себи. Зато су те зиме Софки биле лакше, слађе, јер после зиме већ јој није бивало тако, особито с пролећа.

око куће и упознавајући кроз мрак поједине предмете, шамдуд до капије, степенице, испод њих врата подрумска, као самом себи говорио: — А а... још је то ту!

јер можда је она неће знати добро услужити, готово клече до Софкиних ногу и, пошто два и више пута и то пред самом Софком опра руке, да би је уверила како су јој чисте, поче је служити и нудити оним печењем што Марко донесе.

XXXИ Доцније Томча, смејући се самом себи, причао је: како је, када је већ дубоко у ноћ, једнако јурећи на алату, наишао код једне реке и њу хтео прећи,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н извориште чисто Негдашњих снова талог живота прља стари.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Такав говор има и свој посебан ритуал и при самом напијању и при реду и поретку у обређивању здравицама. Здравице су праве говорничке пригодне творевине.

правих загонетки, за разлику од загонетки скривалица и загонетки питалица, лако је познати и по њиховом облику и по самом начину гонетања, а и по томе што се оне задају са „Дашто ми, дашто“.

(Рак) 381 — Који коњ види напред као и натраг? (Слеп) 382 — Ко самом себи кућу направи и само себе у њу затвори? (Свилобуба) 383 — Ко своје маказе не оштри?

чанак, здела; мера за жито вагон — врста косира вако — већ ако вакца — несносан свраб између ножних прстију или на самом табану накуп — задужбинско добро (имање) код муслимана, завештано у верскодобротворне сврхе вала(х) — по богу

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда царева кћи отиде и с трећим прасетом својој кући, а свињарче са самом крмачом опет својој, и сад се и отац и мати још већма расрде, и тако га искарају и изруже, да једва без боја остане.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Надаље одважни смело потецимо ка њему. Наређујемо да свакодневно исповедање овако буде, то јест самом игуману или онима који би му се чинили да су погодни за примање мисли.

ГЛАВА 29 О томе да нико не кува засебно нити да једе у ћелији После овога и ово вам пред Богом и самом Владичицом нашом Пресветом Богородицом Наставницом заповедам: заповедам вам да буде свима вама исто јело и пиће, а да

И затим се слави владар, а онда архимандрит постављени. Управо овога ради заповедамо самом владару све Српске земље, да долазећи поставља архимандрита овога; њега постављајући уместо себе господина и ктитора,

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

« (С осећајем мржње на тог незнаног још младожењу, раскопчавајући минтан и огрлицу, бесно, ситећи се себи самом): Немаш куд више, Јовчо: мораш! (Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

На ови начин дух би свети самом себи противречио, данас на један начин учећи, а сутра — на други, и не би му се могло ни у једној ни у другој ствари

По самом имену види се шта је; чловек који се одрекао свега света и шта је год у свету, који ни за што друго нити мисли нити се

Познаће једанпут, познати, ако и касно. Самом је времену бог дао да све открије и истину да покаже. Ко с навалицом ради да све уједанпут учини, многократ поквари.

су други сабори после њи[х] одбацили и проклели, и оно шта је узакоњено, и оне који су узаконили; јоште к тому да у самом | Цариграду било је више од двадесет и седам сабора који су проклетству и анатеми предати.

Премда и мени самом ови последњи догађај сасвим особити ми се показује, рекао би[х] као да сам се за путовање на ови свет родио по тому

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Симка га куне и прекорева због пажње и нежности којима га је толико година обасипала. Ђорђе потврђује самом себи да је он, Вукашин, лопов и разбојник.

изубаданом. Привидело јој се да звезде светлуцају на самом крсту, па је свом снагом притиснула леву дојку не би ли смирила срце и сачекала мајку да сада она пође напред.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Била је небеска река. Назвали су је дуга. ВРАПЧЕВ ДАР Болешћу прикована за кревет, девојчица је живела у самом корену високе, превисоке, у срце неба заривене бетонске куле.

А онда, у самом његовом срцу ниче плод. Цела соба била је пуна његова сјаја и мириса, али мајка није више ништа питала.

Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он ишчезе. ТАТАГИНА ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у њиве, па у светлу дубину неба, у кућерку пригнутом до земље живела је старица

Стигла је само ова прича. КАМЕНО ЈАЈЕ »Гле, нешто се миче у мени!« —помисли стена израсла на самом врху планине. »Нешто се буни.

« помисли јаје и усправи се. Птице су поново могле да му се диве, али јаје се више није радовало. Ту горе, на самом врху планине, осећало се ужасно одбачено и усамљено. А шта ако би и оно кренуло за лепотицом, макар котрљајући се?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тако, пре два века, сањари Чарапић, али не на пропланку где је и сада његов, Чарапићев брест, него на самом врху Авале где је Споменик Незнаном јунаку.

ту он врти чибукчицу од које се, ето, не одваја ни у смрти, и загледа у сметове времена што су налегли на тај угао, на самом врху Зерека.

били под сметовима, прозрачни, а Вожд је у Београду, у Правитељствујушчем совјету, у згради која се налазила при самом углу данашњих улица Вишњићеве и Браће Југовића, у дну Студентског трга, куцкао ноктом о застакљен прозор, сав

Та дугуљаста приземна зграда такође се налазила у близини, у самом дну Студентског трга, у залеђу Шеих-Мустафиног турбета, и имала је пет прозора окренутих гробљу.

Румуну баш зато што је знао да неће и не може да се одупре овом изазову који га приближава некој истини о њему самом: xоће ли умети да прочита околности што су се сплеле око њега? Морао је да зна одговор на то питање.

Посредник је, наиме, тврдио да је опште уверење како би ова куповина била по вољи и самом Господар-Јеврему. Довољно неповерљив да не буде потпуно у то уверен а, одједном, недовољно храбар да остане неуверен,

Тада се, кажу, у самом средишту ове раскрснице, назире круг у којем је светлост, као прамење црног сунца, најгушћа. Оно што, по свој прилици,

Али, и то није било све. Као упозорење онима који наилазе на раскршће, труп је остављан, два дана и две ноћи, на самом средишту, уз камен смрти, окренут потрбушке, са одсеченом главом између ногу.

поред начичканих дућана, преко Стамболкапијске улице, како се онда звала УзунМиркова, до велике Куманудијеве куће, на самом гребену вароши.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају. Он се попео лепо На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

круна Бога истинога, са којом је сам себе вјенчао над вјечношћу и над временима, под којом је завјет учинио себе самом на светоме трону да ће мраке гонит за предјеле и границе осв'јетлити бића, да ће правде име светковати са

Попа, Васко - КОРА

се златан зрак Таласи сањаре У шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу поноћи Громови питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се не смеју рибе У

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Морао сам претуривати целу своју библиотеку и књиге које се налазиле растурене по целој мојој кући, па и на самом тавану, да бих пронашао податке како је изгледала Сиракуза у доба Архимеда, Толедо у доба Герарда, Рим у доба

Стечена знања из историје тих наука применио сам, са пером у руци, а себи самом за пријатну разоноду, када сам писао своје дело „Кроз васиону и векове“ које је нашло лепа пријема у нашој и страној

има за предмет појаву, а не суштину, исто тако је уживање које проистиче из надражаја наших чула релативно, мутно, самом себи непоуздано, привидно и варљиво.

Осећао је сву своју ништавност и слабост. „Како си се овамо усудио, полуварварине?“, рече он самом себи. Јесте, то је он био. Гледајући око себе, постаде му то јасно.

„И ти“, рече он самом себи, „хтеде да се овде испољиш у свој својој простоти, и сировости? Врати се сместа у свој родни крај на Стримонском

„Зато што сам јој хитао у сусрет“, рече самом себи, „учинило ми се да она јури поред мене“. Он размисли још једанпут. Заиста, тако је морало да буде.

плочу Сунца и плочу Месеца, приближиле једна другој баш на ободу лопте која нам предочава Земљу, и ту се додирнуле у самом врху Месечеве сенке. Одатле следује да Сунце и Месец имају једнаке привидне пречнике, тј.

“ Аристархос му не одговори ни речи, али кад се песник изгуби у мраку, рече он самом себи: „Јадни срећни човече!“ Он настави да размишља, што је чинио без престанка и да разговара са самим собом: „То

Не хтедох да се ослоним на такву претпоставку, но предочих самом себи како су се обе александриске странке, геоцентричари и хелиоцентричари, препирали међу собом, устима, рукама и

Закуцам онде. Вратар, натмурени калуђер, отвара ми капију. Крстим се и улазим. На самом улазу, поред зида, стоји тас за прилоге манастиру.

До ових сазнања дошли су тек Галилеј, Кеплер и Њутн. Предухитрити таква три горостаса, било је и самом Копернику немогућно, али баш недостаци његовог система били су повод за проналаске оне тројице.

„Знате“, рекох му, „није првина да сам у Бечу“. „Заиста?“ „Дабоме!“, убедих га, а самом себи рекох: „Да брајко! Два и по века иза данашњег дана пијанчио си по који пут на земљишту овог истог градског

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— разлегао се Николин глас. — Ми јесмо, али кобилу што нема коњовоца сву разнесе. У том сам ја залазио... На самом завијутку где настаје мала зараван окретох се и угледах Николу на истом оном месту где смо се раставили.

Немам ја ништа против тога. Ама, хоћеш ли ми рећи, најзад, штогод о самом себи: да ли си себе разгледао, да ли себе разумеш, да ли себе можеш да објасниш.

На самом завијутку у споредну једну улицу неко дрекну: — Ко иде? Па онда лакше, слабијим гласом: — Средином, друже, свуд је

— Е па добро, причај ми шта знаш. — Ништа, господине. Онда је онај човек, на самом углу улице, хитрим и вичним једним гестом намакао ону кружну жицу о врат страшно збуњеној животињи, па је некако

Онда је покушао да се насмеје. Смешкао се бесмислено и чинио се одвратним самом себи. Ћутали су дуго. А она је била све замишљенија и није му се више обраћала.

са узвиком „држ’“, управо са оним историјским узвиком Хајдук-Вељковим, када оно би погођен од турскога куршума на самом шанцу, и кад му је намера била да каже: „Ја погибох, држ’те се“; па је исто тако и Јаћимова последња воља и завештање

тако рећи, јуче рођену своју жену сахранио, али наду сваку нисам изгубио, јер не смем ни с Богом мегдан делити и себи самом живот ускраћивати.“ Тако је говорио Митар док је напољу из машине пара шљискала и на скори полазак воза опомињала.

И зато што човек који је био робијаш није могао остати го голцат, побринуше се у самом заводу. Надзорник-апсанџија поклони му први свој сасвим поабани, иза рата враћени војнички шињел који је, угужван и

Застали смо на самом врху Лаудановога шанца. Иза нас пружала се сјајно сребрнаста трака Дунава, који се нагло губио у бујном зеленилу ада.

да се Лепир Алекса, који је улогу Обилића држао у својим рукама, неће и не може овога вечера лако извући, пошто се у самом почетку и при првим речима тако био замучио и тако немогуће стао кидати и замуцкивати, да су и сами глумци, обузети

„Осоје“, и како право говорио тако му Бог помогао овога и онога света, а ако пак лаже нека га небески гром ту, на самом лицу места, сместа убије и згрумица.

одмах посла доле те да се и по трећи пут увери у чему је сад разлог пакленога овог новог урнебеса поред кога је већ и самом Њему немогуће да се својим пословима озбиљно посвети. Али се Он изненади кад св.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Само сам се смијешио, с оним блаженим умором који наступа послије нагле препасти. Изгубио сам је врло рано, на самом прелазу из дјетињства у дјечаштво.

Чинило ми се да и у самом укусу воде с мастиком осјећам неки одбљесак нереалних, шимеричних простора, па сам је пио и онда кад нисам био жедан,

У самом средишту гдје се зачиње вријеме, гдје се из руку вјечности одвија његово клупко! И тад би се распјевала безимена носта

Али, изгледа, човјек не може да се ослободи лажи као ни своје коже. И по свој прилици ово је први пут што сам и самом себи ту ствар овако изричито и докраја признао.

И у самом зраку у коме се труни златасти, љепљиви недјељни пелуд. У недјељу је сунце више сунце а тишина више тишина него у друге

Али није читаво питање у самом степену лепоте. Важна је и врста. Има физичких лепота које су лијепе некако из свог темеља, из подлоге, као што би

Човјек. Горостасна трагична фигура на позадини агонично раскрвављеног хоризонта, на самом размеђу између двију провалија; провалије бесконачности и провалије смрти и мрака.

А њихову пјесничку нарав и суштину потврђује и употпуњује баш и та црта пјесничке наивности, пјесничке несвијести о самом себи: што своје визије живота и свијета шарају савршено озбиљна лица, као дјеца кад ришу.

Растанци су ту растанци заувијек, а оно што је минуло, минуло је бесповратно. Бесповратније чак него у самом животу. Јер у животу, на концу конца, остаје увијек бар мало, мало наде, луде наде. У представи нема ни те луде наде.

Поновно започињање свирке послије краћих пауза између ставака ишло је, напротив, много лакше, а у самом току свирања, кад је једном преброђена она почетна тешкоћа, текло је већ сасвим глатко и безопасно.

Слободна, неразмишљена спонтаност реакције, незаскочена, већ у самом акту, готово истодобном, и готово исто тако спонтано потеклом интервенцијом свијести.

— пуко и без задње намјере ређање, алтернирање, супротстављање мисли, низање расположења, смјењивање угођаја, у чијем самом слиједу и протјецању лежи њихов смисао и њихова сврха.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

он избегаваше сваку помисао, која би га на то подсетила, и ако осећаше последице тога непрестано и око себе и на себи самом. Тек беше му стало до тога, да ово садашње расположење, ово »нетицање ничега« продужи што више може.

— Доле с коња! — викну Ђурица промуклим, узбуђеним гласом, који се и самом њему учини непознат. Механџија рашири очи, и као да сад тек поче да се буди, погледа Ђурицу исто онако, као што га

Тако дође до изворца, који је ископан у самом кориту речном, те са њега сви радници из потеса носе воду. Одатле му падоше у очи неколико раденика у једној страни, и

само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча.

— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. »Што ли је то тако ?« — мишљаше он.

Лези ! Станка не појми одмах на кога се односе те речи, па се у трчању осврте и виде да су обојица прилегли по самом потоку.

И још тамо, на самом крају вароши, поред потока што пресеца главну улицу, чује се по неки пут весео узвик пијана госта, коме је јамачно

— Он се до синоћ мало прибојавао од мене. Лудак! — рече јој Новица. — А мени је његов живот потребнији но њему самом. — Зар баш толико? — А да како, јадна. Довлачиће нам он све на хиљаде и све ће ми сам давати, да му не тражим...

И капетан напослетку безнадежно махну главом, па се пожури са спремањем. При самом облачењу написа наредбу писару да одмах, чим прими наредбу, ухвати Новицу, а ако се нађе који одраслији укућанин са

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ја сам се пео, уздизао горе, Мислио сам да си на највећем вису, И да плетеш венце, доносиш бокоре, Да си сва у цвећу и самом мирису. Али та је слика превучена прахом, И стоји к'о спомен минулих обмана: Ја јој каткад приђем са тугом и страхом.

Сви стадоше покривени тамом Код постеље, око њеног гнезда, И дисаху у ћутању самом, Док на небу не изађе звезда. И ту таму, и ту помрчину Светлост звезде полако расклони И са места ону густу

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Кос је био Словенац, пореклом из оне дивне долине у Крањској, у самом срцу Доломитских Алпа. Та долина ближа је земљи снова него иједан други крај у Европи.

Али да досегнете до оног нивоа науке, који одговара оном што пуритански оци називају вером у самом срцу, морате да потражите правог истраживача.

И самом Лоренцу су се више свиђали Ајнштајнови закључци у вези са његовим проширењем теорије, познатом под именом Лоренцове тра

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Ко то није схватио, пресудио је самом себи.“3 При томе он очигледно не мисли на општи однос између поезије и језика (као њеног медијума) који истичу модерне

У истој су песми звуци које је Дучић назвао свемоћним садржани у чистом безгласју, а неодољиве боје и слике у самом срцу таме: Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...

и првих књига прозе (романа Бурлеска господина Перуна бога грома, 1921) и поезије (збирке Откровење, 1922), нашао у самом средишту поменутог преврата; штавише, он се брзо обрео у фокусу најжешћих полемика, за које дотад – по суровости –

приповетке „Пустињак и меденица“ (1921), који казује о свом животу још док су се наши словенски преци покрштавали, на самом се крају канда трза иза сна, јер се обрео у савременом граду: „Налазио сам се на скоро пустом тргу велике вароши, у

улазу у небо Простиремо пола душе Уз једну падину неба Смишљамо трпезу Од својих скамењених дланова На самом врху неба Простиремо пола душе Низ другу падину неба („Припреме за дочек“) Буквално гледано: овде се делови

уравнотежен са колективним обликовањем у природноме језику: настаје класично строг, сажет, с мером сведен и у себи самом смирен поетски облик, од кога се као од белутка одбијају сва лична осећања и сентименти.

и ефикасну комуникацију; уколико је тај пресек компактнији, утолико је комуникација лакша, а уколико је пак у себи самом посредством извесних дијахронијских фактора разноликији, утолико је комуникација пунија, богатија, али и тежа.

Нико то не осећа колико песници, а нарочито модерни песници, који више не раде само на језику, него и у језику самом: они у њему отварају, тако рећи, дијахронијски канал комуникације.

Књижевне новине, 15. мај 1997. ДРУГИ ИНТЕРВЈУ САБРАТИ СЕ У СЕБИ САМОМ • Професоре Петковићу, пред нама је ново, прво самостално издање Кратког прегледа српске књижевности ХХ века.

истраживања, код нас је пустио тако широке корене да је изгледа неискорењив, па је изазивао одбојност већ и при самом помену науке и научности.

Према томе, први услов је сабрати се у себи самом. Друго, у већ постојећим научним установама треба се што више окупљати око заједничких послова за које се сматра да су

Са сваком великом несрећом осама око нас расте. • На самом крају века, не само Косово него и многи од наших најзначајнијих националних и културних простора – да ли заувек?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Она је и узета као основица за писање студије Сан Вука Исаковича. И, на самом крају, још само напомена да је у ову књигу, према првобитној замисли, требало да уђе још један рад - о Андрићевој

Удвајања настају као повремени прекиди, као осамостаљивање у самосвести рефлектоване слике тела насупрот самом телу које, са својим пренадраженим чулима, отима маха.

Метнута на почетак пасуса, реченица и самом својом организацијом издваја детаљ који се налази међу зарезима и, што је такође занимљиво, он није мотивисан ничим

Уосталом, од некадањег ретроспективног гледања у самом је тексту остављен угао под којим је раније (у првој верзији) већ остарела Софка, сећајући се, уназад могла видети сву

је извесно: да се пред нама налази изворни исказ од ког је писац интуитивно пошао поистовећујући се, очигледно, са самом јунакињом.

Софка погледом обухвата што је од ње далеко и високо, над самом вароши: „У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине”.

На крају је њена стрепња опет доведена у везу - већ самом стилизацијом и избором слика - са можда најелементарнијим човековим страхом, и можда са оним из врло раног узраста: да

239 Према томе, бескрајни плави круг са звездом Вук Исакович је видео при самом уласку у роман и, затим, при самом изласку из романа.

239 Према томе, бескрајни плави круг са звездом Вук Исакович је видео при самом уласку у роман и, затим, при самом изласку из романа. Друго, он се Вуку Исаковичу указао тачно на рубовима где се јава са сном граничи.

Петар Рајић - војник који се из рата вратио „уморан од живота” - непосредно приповеда о себи самом, без неког видљивог реда, што и оставља утисак ненамештености.

Иза тога се налазе извесна скривенија и ситнија, али зато и учесталија раздвајања, присутна већ у самом начину описивања лика.

разлика између времена приповедања и времена о коме се приповеда,387 или другим речима казано: између времена у самом приказивању и времена приказаног збивања.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Моји друзи крчише ми пута, — „Оно ј’ Рачки! Састани се с њим!“ То је било на спроводу самом, Где осећај загушује реч.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

У срцу се пали светлост која обећава да ће све бити виђено и сагледано у сећању и будућности и у себи самом. Дотле треба сачувати своје очи које гледају са некога зида и чувати се ослепљења и заслепљења.

Петровић, Растко - АФРИКА

сплав на пирогама, који терају хватајући се рукама за уже пребачено с обале на обалу изнад реке, изгледа да плови по самом Стиксу. Толико тела алера изгледају огромна и страшна у покрету и толико река има велике светле одсеве по тамној води.

Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском. Лежећи као тад, никада ја нисам видео толико и таквих звезда.

Нисмо ушли сасвим у село, нити тражили шефа села, већ одмах остали у празним колибама кампмана које су на самом уласку. Нисам хтео да се носачима плати одмах, како не би из истих стопа пошли натраг и сасвим се изнурили.

тих шездесет километара који су ме раздвајали од светог села, али ми је изгледало грех не провести цео тај пут на самом Нигеру, на реци о којој сам такође сањао од детињства.

Са белима су у сталном рату и отровне стреле не напуштају. Ниже на Океану, граничећи се са самом железничком пругом, живи племе Бауле. Човек Бауле је врло леп, благ, нежан у опхођењу.

Тако, док се купам у мору на Гореу на сасвим златној плажи, али на самом пристаништу, без костима, са каском и чувајући се што могу више од сунца, сви урођеници који су ме пратили или носили

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Вади из недара запечаћено писмо, па га пружа Главашу.) Ово је писмо од муселима, Упућено је самом везиру... Па сада дршћи, махнит човече, И онде тражи људске милости Где се за милост никад не чује! РАДАК: Охо!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Дај Боже, али мисли ли ваше високоблагородство да ову тишину може довече заменити борба на овоме самом мостобрану? — Хм, хм... Не, не, то није могуће!

На самом вису и дуж целе косе ПОдигнути су алексиначки шанчеви, батерије и стрељачки ровови. Рујевичку косу у североисточном пра

Она се пружа у северо-источном правцу скоро сат места, па се онда спушта у пруговачку дољачу и поток. На самом нагибу, где се ова коса спушта у пруговачку дољачу, подигнут је пруговачки шанчић.

Говорио сам о положају шуматовачког виса; да рекнем сад коју о самом шанцу. Шуматовачки шанац — то је обичан доста мали редут који као да још не беше сасвим ни довршен.

Седећи у оваквом расположењу наједанпут осетих да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо! пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало, Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да огрије хладни свет Пламом нашег жара, Да покаже каква је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Јесте! Они падоше на колена. Неки су се. крстили. Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука.

На целом овом простору нигде се нисмо срели са непријатељем. Прикрадали смо се полако самом отвору... Видимо реку... Црна река. Она, знаш, тече право на север, па онда скреће десно, на исток.

После кратког ћутања проговори: — Посматрао сам своје војнике, па сам исто питање постављао самом себи... Ви свакако знате да су сви војници јуришне чете нежењени и добровољци.

Јест, јест, заљубљена је! — говорио сам пркосно, као да терам инат самом себи. — Ама, то је можда случајно познанство... Немој да си смешан. Него ти си љубоморан.

Било је угодно у мирној соби, док је напољу беснео ветар. — Где се сада тачно налазимо? — На самом врху. Кота две хиљаде пет стотина двадесет и пет — говорио је официр зачешљавајући косу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 157 СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ 160 ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА 163 К САМОМ СЕБИ 169 НА ВИДОВДАН 170 ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ 174 ОДА К САМОМ СЕБИ 175 ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ 177 КЛЕВЕТНИКУ 185 ЈОВАН

ШИШАТОВЦУ 160 ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ ОД СЕРБЉИНА 163 К САМОМ СЕБИ 169 НА ВИДОВДАН 170 ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ 174 ОДА К САМОМ СЕБИ 175 ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ 177 КЛЕВЕТНИКУ 185 ЈОВАН ПАЧИЋ 186 ЉУБИ 187 ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ 189 ТУЖБА 191 ОЧИ

25. марта 1816. Лукијан Мушицки К САМОМ СЕБИ Муѕіѕ аміцуѕ, тріѕтітіам ет метуѕ традам протервіѕ ин маре Цретіцум портаре вентіѕ. Хоратіуѕ Пијериде! дајте лек!

Где јачи живот, Тамо победа спеши. Дрема у миру и лав. 11. децембра 1818. Лукијан Мушицки ОДА К САМОМ СЕБИ Тешко мени без мене! Мисли, о Лукијане, сред злоба, пакости зверских, Шта би чинио ту Сенека, шта л' Епиктет.

А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени мач. Згодније б’ било и мени са самом шетат се црнком, Гледат у црно око, држати белу руку; Али нити је ноћ баш свака у години црна, Нити је баш сваки

Сузе га свију прате Јер лепа душа би, Пак се и богу самом На небу омили. 1855. Милица Стојадиновић Српкиња ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН ПУТНИЦИ „Мајко јадна,

Може бити да она није привлачила нарочиту пажњу испитивача већ и стога што је у њеном самом наслову речено да је преведена.

кугу страшна је, а кад јошт около нас видимо несретне жертве, које от ове страшне болести падају, здрава човека, при самом помислу, смертна грозница обузме.

које би ко нашао) погрешака може се слободно казати, да је Лука био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом књижицом, заслужује место међу првим нашим списатељима дојакошњега и данашњега

” (Преписка ИИ, 118) О самом настанку ове песме Вук је, доцније (в. Скупљене граматичке и полемичке списе, Бгд 1896, ИИИ, 118—9, у своме одговору

К САМОМ СЕБИ (стр. 132). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838, И, 54. Песму је Мушицки написао у једном тренут

” Па даље, у наставку: „От ових ода — ону к мени самом, другом не показујте кромје Копитара. Ја ју само и вама због пробе новог метрума и српског језика ради шиљем.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па сад га мучи што те тазбина Онако царским даром поздравља; Јер то те и у самом народу; И против подле жеље њихове, Као владара силно подиже...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ја ћу обићи сва судска врата у 'вој земљи. Не буде ли ништа — ја ћу самом цару у Беч! Те је године Мијо с малим Стојаном обишô све судове. Ишô је чак и у Сарајево пјешице Земљаној Влади.

Писарчић: А, враг га однио, тако је! Мом је брату, што је у жандарима, име Мане, а у самом нашем мјесту има пет-шест Дана и Мана. Судац: Па ти, Давиде, ниси, како видим, будала? Давид: Ко каже да сам будала?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ја, довољан себи, не знам песму јада. Проспавам мразеве с облацима сивим И будим се, да се самом себи дивим, И заспаћу вечно, кад ме умор свлада.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из дућана: — Младене, треба ми (то и то), па немој да заборавите.

Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне

На углу улице, спроћу, у чаршији, већ би се шаренила, сва била обасјана упаљена пекарница. На самом углу пролазио би поред чувене трговине и једино окреченог дућана хаџи-Зафировог.

довлачила вуна, сир, масло, и отуда, када напуни читаву кацу или дењак, уносила у подрум испод куће; час опет тамо у самом подруму. А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

крешући гране пресекао секиром ногу и једва остао жив; други је пао главачке и угрувао се, а трећи сломио руку још на самом дрвету« (СЕЗ, 19, 210). Велики и разгранати примерци б.

»Дрем« се »предаје« и самом дрену, кад се у пролеће први пут угледа његов цвет (Софрић, 86), или на Ђурђевдан пре зоре: момци и девојке у три маха

Ћипико, Иво - Пауци

Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.

И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. — Па још то прављаш! — прикори га жена. — А зашто не? Али се је то самом мени догодило?...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ако ко мисли да је нешто иако није ништа, сам себе вара. Нека свако испита своје властито дело, па ће тада једино у самом себи наћи разлог славе а не у другоме. Да, свако ће носити своје властито бреме.

На осветљавање бедема најпре смо утрошили сву сламу и дрва, а онда смо почели да бацамо у ватру и сено. Још у самом почетку ја сам скренуо пажњу Дадари да ће бити за нас погубно ако стоку оставимо без хране. Није ме слушао.

Није вредело с њим о томе расправљати нити је имало смисла правдати се нечим што је и њему самом добро познато. Зато сам покушао да скренем разговор на нешто друго, било шта, само да бих избегао понижавајуће

Хук ветра и праштање громова који су ударали све ближе, заглушивали су њихово узнемирено мрмљање. Ја сам седео у самом углу, наслоњен леђима на зид и покушавао да стиском зуба зауставим дрхтавицу која ме је нагло спопала.

је он угледао неке три људске прилике како се мувају, усред бела дана, око гротла Беле пећине, и после ложе ватру на самом Вилинском гумну. Гледао их је из даљине, са Жарића косе, и није препознао ниједног од њих.

Остала је у своме издубљеном кориту које је пробила пролетос, на три стреломета од старог, под самом падином Диља. Матија Изиђем напоље да накупим грања по шуми.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Тужна мисô На љубав нашу и на све Нагонила ме, те сам писô Лакомислене ретке те. Мени је самом јако криво, Зашто се вечно сећам вас. Ал' сећање ме гони живо И успоменâ моћни глас!

То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају . . . Он се попео лело На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом

И круна твоја с чела твог Талијом, драги, самом Презрена биће дана тог, Заједно с нашом драмом. А њена мила, гола груд, С барјаком срамне страсти, Позваће к себи

Мој бледи парнаски сабрат, што самом љубављу дише, У зноју лица свога што своје стихове пише, Већ ми је постао мрзак са овога плачевног вида, Јер ова

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Књиге леже, у сликовито распоређеним гомилама, и по столовима и по самом поду. Тако се човек не осећа овде никада усамљен, него је увек у добром друштву.

Један изненада искрсли посао наше Академије наука довео ме је у земљу Јелина. О самом путовању немам ништа нарочито да споменем.

Мислио сам с почетка да је каква забуна, но на омоту, а и у самом писму, било је јасно и разговетно исписано не само моје потпуно име и презиме, него и звање: професор небеске механике.

и Ви ћете на њој, драга пријатељице, наћи тај небески екватор, па можете сваке ведре вечери наћи његов положај и на самом небеском своду, и уверити се да његова раван стоји нормално на правој која нас везује са поларном звездом.

Иначе, заиста, немам ближих познаника ни у самом месту, са чијим сам се становништвом и у детињству мало дружио. Али се ипак не осећам усамљен код толико милих

талијанске Ренесансе, украшена кичицом и длетом Ђота, Мантење, Веронеза, Тициана, Ломбарда, Сансовина и других, а пред самом црквом Антонија Падованског стоји Донателова коњичка статуа кондотијера, као симбол да је покрет Ренесансе освојио и

Модерних кућа, које би пореметиле хармонични изглед његов, у самом граду нема, јер се велики хотели и друга зданија новога доба налазе изван градских зидова.

Јер чим је најезда Турска запретила и самом Дубровнику, признала је дубровачка република господство султана. Али се то признање састојало само у звечећем новцу.

ја могу, мојим астрономским рачунима, тачно одредити положај покретних небеских тела на звезданом небу, какав је био у самом тренутку рођења, то јест могу да саставим хороскоп тог човека. И из тог хороскопа читам његову судбину.

Јер, да се Земља креће, у то није сумњао Кеплер ниједан тренутак. „Морам“, рече он самом себи, „па ма ме то мојих очију стало, из тог привидног кретања одредити стварно кретање звезда.

Коперник је, дакле, имао право кад је тврдио да су путање планета кругови и то већ у самом називу свога дела изрекао речима: „О кружним кретањима небеских тела.

У самом кретању Месеца наше Земље, тим се именом назива цела једна серија појава: евекција, варијација, либрација, годишња неје

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Такође, на самом крају века будимски учитељ Николај Лазаревић преводи верзију романа Робинзон Крусо (Живот и чрезвичајна прикљученија

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Газда Спаса, плав и дебео као бундева, учини се мајстор Кости мрки Турчин, и крив за нешто. У самом себи осети као неки покрет за патриотско дело. Једном речју, мали шнајдер се залетео да се ожени.

спрема полако велики рад, са којим ће можда моћи и доктором постати. Па се некако застиде, и не рече ништа, сем себи самом у себи: Зец је још у шуми. Павле је причао о свом даљем образовању.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

допуштено било улазити, зато сам принужден горепоменуту заповест и из тог призренија прегазити, што ме је Меркур при самом помислу у тајнопуну ову палату ући за уво повукао, и опоменуо да се не шалим ако мислим и даље купуса јести (купус је

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

госпођо Жичо Из мога срца излазиш Корачаш седмовратна У пратњи свог женика сунца По зрелим таласима жита И стојиш на самом врху Изабраног троугла у пламену Пркосиш и сунцосеку И житоскврнитељу Из два царска угла под тобом Корачаш у правцу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Шињели се на нама замрзли, па изгледају као да су од блеха направљени. Даље се није могло. На самом превоју застадосмо, док кијамет мине. Ветар је ковитлао, дижући читаве вихоре снега и засипајући људе и стоку.

— Замислите само ову сцену — наставља Рељић. — Клисура... Лево понор, десно крш. Пут толико узан да точак топа иде самом ивицом. А уз то преко њега залеђени снег. На коњима летњи потков...

На овоме само месту задржали смо се цео један дан... Ви сте и сами видели колико је тешко и једном самом човеку да пређе преко оних врлети.

Лутали смо дуго, док једва пронађосмо ту улицу, за коју су ми рекли да се у њој налази тај „пансион“. На самом почетку те улице испаде пред нас један Грк: „Монсије... боно... цисто!“ Аха... ту смо. На правом смо путу.

Прасак топа одјекну... други, трећи, четврти... Сви смо у напону ишчекивања и осматрамо. — Ено! — викну Лука. При самом подножју угледасмо беличасте димове, према тамнозеленој позадини.

Каже, шест дана је у борби, па самом себи изгледа страшан. А ако погине, не би желео да га чупавог сахрањују. Говорио је са таквом присебношћу, да је то

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У зачећу, усних самом, да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од страха она затвори очи. А, када их је отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла.

На брези бела кошуља, на боровима мрка одела, а на самом окрајку шуме самотни орах век векује. На сва његова питања борови ћуте, а бреза му се у лице смеје.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

11 У реци, у лепој Рајни, У валâ кристалу самом, Келн се огледа сјајни Са својим огромним храмом. У храму икона стоји На златном сликана платну; У пустош лета

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Остављен самом себи вековима, без пријатеља, без савезника, окружен леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем

Он је владао на самом Косову и није погинуо! Та чињеница, после сто година, негде између XВ и XВИ века, кад је турска владавина већ постала

У Југовићима, како су представљени у песмама о самом косовском боју (у онима које говоре о догађајима пре боја нису симпатични)1 — нашло је узбудљив израз херојско

Но и Маркова покорност самом турском цару је веома чудновата. Тешко је рећи да ли је то више покорност или непокорност.

Хајдуци Србије при крају XВИИИ века, у доба Кочине крајине, и на самом почетку XИX века, представљали су веома озбиљну снагу и одиграли су необично важну улогу у припремању народа на

Али, са друге стране, да су се хајдуци држали „витешког“ начина борбе, били би онемогућени на самом почетку свога постојања и у томе случају не би било ни устанака и Турци би мирно владали над мирном рајом.

Ту је главна личност Милош Војиновић, царев сестрић, али који живи у планини као чобанин. На путу за Леђан, у самом Леђану и на повратку из Леђана његови подвизи су витешки, нема сумње; он кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог

То је главна тема, и она има непресушни извор у самом срцу немањићке државе, и неодвојива је од култа те државе као снаге вољне да се супротстави поробљивачу, и потпуно је

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Збиља? — Па да. Због самог Дунава биће их најмање пет, а кад тек узмеш историју — иха! — на самом Косову изгинуће четвртина разреда. — Па рачун — подсјети га Јованче. — Иха, нек ђаво израчуна колико ће ту страдати.

Одасвуд си је могао очекивати као некаквог чаробњака. Једном је дјечаке летња киша затекла изненада на пашњацима под самом планином. Трком су појурили до полуразваљене чобанске колибе, кад тамо, под остацима ниска крова, сједи главом — ко?

— Казаћу код куће да сам ноћио у млину. Мачку се није враћало самом кроз шуму, па поче да га страши: — А зар не мислиш на вука? — Нек на њ мисли магарац — прогунђа уморни Стриц.

Кренуо је, дакле, стари Лијан да уходи дјечаке у самом Гају. Поставиће засједу на згодну мјесту и одатле осматрати. Ни птица му неће промаћи.

их и зурио у падину, а она чудновата громада и даље се упорно пела уз брдо и најзад ишчезла на заравњеном пољанку на самом врху. — Можда је то онај њемачки тенк о коме се толико прича — умовао је старац.

— Даље се не може. Куд ћемо сад? Испитивали су лијево-десно, док на самом заокрету ходника, откуд су дошли, скоро у висини својих глава, не открише широку рупу у стијени.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Мучно да се може ко успузати на њега; род му је на самом врху. ШТАПОВИ Сви се други штапови крше ако би и од самих кедрових дрвета били; нејма те јаке штаке на коју би се

изнова жедни, а од те воде којуно ја имам и дам напити се, тај никад више ни у век неће ожеднити него удиљ ће у њему самом извирати, те из њега потоком истицати.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ Знао је много и није знао ништа, — зато се кренуо Мани у дућан. Кренуо се к самом извору, тако рећи, позорници догађаја, да својим очима види, својим ушима да чује и својим пером да опише.

“ — Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности