Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Што је год противно правди и добродјетељи, то је противно и јестеству и самому богу, који је премудри јестества зиждитељ и творац; с којим, сиреч јестеством, кад се како надлежи сојединимо, онда
благодарност, и ко год ову свештену добродјетељ ис|полњава, не само што своју дужност к благодјетељем својим, него и к самому себи обвршава: прво, показујући себе достојним примљенога благодјејанија, а потом, чувствујући и находећи себе бољим и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷⁷ „Име је у Хрвата и Срба оно, како кога зову по њему самому, и презиме, како кога зову по оцу“, каже Маретић.⁷⁸ Давањем личног имена детету оно се признаје за индивидуу која се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ме чини зидати по воздуху градове; оставља ми моје златно време што ми јоште остаје, у моју власт, и предаје мене мени самому. Почињем мало-помало одисати; избављајући се младости како многоволнујемога и свирепога мора.
Славећи ја Андреја мојега, добродетељ славим, које се похвала, чест и слава к самому оцу небесному односи, зашто је он сам по јестеству корен, начало и извор свакога добра и сваке чисте и верне љубови.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Би мировах число, непоњатно ником другом до мени самому, под хаосне остало облаке закопано у њедра мрачности. Колико сам ја посла имао док сам време отео мракама из
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Истреб' те смест'ју жестоке дахије Из земље ваше, с њима и њихове Под скверном платом крвожедне Самому Стамбулу страшне хорте.
Ћипико, Иво - Пауци
да завири: до краја у оно што га сутра чека, и чини му се да га то трагање по самому себи кријепи, снажи, али залуду сили се... Сада долазе му у памет ситне, незнатне ствари живота; што ће му оне?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Велиш да је и бунар дубок. Ама ако би колико у бездну ископат био, мому бунару, мени самому, није се сравнио дубином. Чудно су се врло удубила моја помишљења; то је о мени од Давида извештено теби: — Ја ћу наћи