Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Још се умеју појавити са особитим самопоуздањем и самосвешћу, која се у пози осећа, слично Староцрногорцима. Осим губљења ових особина сада се по правилу запажа да не дају маха
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и дневне; па од мутних нада, којима је час давала маха, час их потискивала, све у преплету са својом гордом, хаџијском самосвешћу; најзад и од оне повремене, заводљиве игре сопственом вољом: учиниће, канда, неку лудост (пркосиће, кренуће кривим
и зато се тако дубоко прелама у јунакињином доживљају, што она не толико са својом лепотом колико са својом хаџијском самосвешћу мора прећи у тај нижи сељачки свет, мора сићи у њега и поистоветити се с њим.
И доиста се код Софке потискивање љубавних осећања мотивише, заједном с очевим ауторитетом, високом хаџијском самосвешћу: „виша од свих и зато задовољна собом”, она је налазила да нико није њој „раван и достојан ње”.