Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знадем за часе чамотне, Јесени горке, згружене: Све ствари стоје здружене, Само су душе самотне. СУНЦОКРЕТИ У тужном оку сунцокрета, Што немо прати неба блудње, Ту су све жеђи овог света, Сва неспокојства и
Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне звезда, горе пуне сена...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Паклених страсти рајски царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с висине своје мирне, самотне, навада ниских сломи раздешај, разметљивих шпрљоћудника крик!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
! Ми пјесме твоје, и другова свију, Што своје душе на звјездама грију, Света смо жива породица теби! „Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, н у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле Божије свјетиљке.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми као роса на самотне биљке Падамо тихо на сва срца бона, И у ноћ хладну многих милиона Сносимо топле божије свјетиљке.