Употреба речи самољубије у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Јеси л' чуо?” Ово се сваком мора видити смешно, но тако је самољубије: ослепљава нас ужасно и чини нас да себе похваљујемо онде гди би дужни били окајавати се и на саме себе срдити се.

Руга се комшија комшији, село селу, вилајет вилајету, и сви народи један другому. А зашто? За слепо самољубије. Колико крат кад смо при трезвеној памети стидимо се и срамимо сами од себе, похуждавамо се, и да можемо попљували би

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А да исповедам сву правицу, моје самољубије мени је шушкало каткад у уши, да мени моја мука неће залуду остати, но кад се посветим, да ћу чинити чудеса.

рукоделије — занат руспија — млетачки дукат савише — највише сâд — врт, башта саландар — мањи поклон манастиру самољубије — самољубље сапрлотирати — псовати сарај — двор, палата сатрап — персијски обласни управитељ свемиран — светски

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности