Јакшић, Ђура - ПРОЗА
и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза; свака је приповедала о вечном мраку подземних тамница, о мучној самоћи, која се у влажноме хладу каменитих сводова проводи... Пре страдања беше строг, а сад озбиљан, али пун благости.
— Ја сам певала. А сад?...“ И она опет тужно зајеца. Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи. Каткада само дође нам чича Марко. „Маро“, вели, „треба порцију платити“.
Али све прође, а ја остадох сама!... А у мени, у тој вечитој самоћи мојој, ништа друго не оста, само један сан, тужна успомена, немиле слике из давне прошлости...
Учитељ оде у своју осамљену школу да о другима размишља, јер није имао нигде свога... Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
АКОРДИ Слушам у мирној љубичастој ноћи Где шуште звезде; и мени се чини Да често чујем у немој самоћи Певање сфера на топлој ведрини.
Пренула се нагло сва дворана ова: Свак осети да је туде у самоћи Гладијатор један умро ове ноћи, Млад, срушен, и рањен већ дваест векова. ЗАШТО?
Док блиснуше небеса у часу, И шум чудан прође по самоћи, Мирис липа долином се расу: Једна душа мину посред ноћи...
Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш се у мени као сунце ноћи, И у моме телу дрхтиш у самоћи, Распаљена огњем или смрзла тугом.
С очима већ пуним звезда што ће доћи, Ја ћу да се пустим у то море таме; И заиграће у својој самоћи Срде од чекања и од среће саме.
Речи неслушане, ви лепоте чисте, Истине у зрачном непорочном руху! Речи у самоћи очајања, ви сте Сетни говор с Богом, његов глас у духу.
Тако се обнављаш вечна, несавладна, И новорађана у мојој самоћи... Док звучни сутони падају и хладна Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И она одмах поносно уступи сасвим; и одмах нађе утехе поразу у самоћи, у мислима на Шацу, и у мислима којима се тако радо баве младе, први пут заљубљене девојке, а то је: у мислима о
Зато је и заволела самоћу. У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила. У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!
Зато је и заволела самоћу. У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила. У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити!
Африка
Модерна механика је, међутим, тако немилосрдна у свом савршенству, да човека најпре осами, а онда му покаже да у тој самоћи нема ничега што ће је хранити.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Господична, ја сам доста вашу доброту и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио, данас је прилика објавити вам да су мене прелести ваше преумилно обузеле, и да би будушче
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сем тога, и самог себе сажаљевао је у својој самоћи и осећао је ту разлику, да је он, ту, доле, а да тамо горе пролеће румени, да је тамо свакако, сад, диван, пролетни,
Желео је да се још једном по тој трави вози, да буде жив са пролећем у тој својој самоћи. Кад се коцка, кад части, кад пијанчи, сви му кажу да су његови рођаци, сви би да се побратиме, сви га љубе, а брци су
Он се био спанђао са женом једног свог војника, у својој самоћи, па се уплашио да то неки од тих официра не докучи и да глас не пукне до његовог пука, у вароши.
После сат, два јахања из Ујхеља, Исакович је почео да залази у шуму и да мумла коњу, и самом себи, у својој самоћи. Приметио је био да је зашао у један свет, који није знао, који дотле није ни гледао, а који му се сад чинио још
Жена ће му свиснути, кад буде чула, да јој је отац, у даљини, у самоћи, умро. Поквариће јој се и млеко. Павле је ћутао и није Петра наговарао, ни овако, ни онако.
Па ако и не буде стигао он, па ако он и заврши у кући без пенџера, у Бахмуту, са слушкињом Жолобова, у самоћи, други његови сународници ће стићи.
Теодосије - ЖИТИЈА
У почетку рекосмо колику љубав, колику жељу имађаше свети да се од свега ослободи и да у самоћи живи у ћутању, али му игуман (у ствари Бог) забрани То због ране младости.
да само распукнули камен у гори нађе, размишљаше како би усрдно ушао у њ и у њему, ако Бог хоће, и живот свој у самоћи скончао.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да му је неко дошапнуо да жену и децу и нема више, он би и то био поверовао, у својој самоћи, у тим колима, у којима је једва могао да се испружи од клобука, гајтана, котлова и седала.
У самоћи својој, у очима свега са сликом неколико бедних, непомичних кола, са којих су висили амови и пајвани, и са дугим равним
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Очи јој вељау Да менека чека, И да је у страу За мене далека. И сузе је лило Драго у самоћи: „О ти вишња сило, Кад ћеш ми помоћи!
Збогом, збогом, клета ноћи, Та кад ћеш ми опет доћи? Ноћи, ноћи, клета ноћи, Страшна ли си у самоћи! Брже амо, сунце моје, Да ми сине око твоје, Да одагна клету таму, Клету таму и помаму.
Кô за сунцем што у ноћи Цветак сузе рони тије, Тако она у самоћи За њим јадна сузе лије. Ох да могу сузе оте Опрати је од срамоте! В Боже, Боже, што би с њоме?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
знам колико зала и биједа има у свијету, али се сада радујем што, ето, има и душа које чују човјекове јаде и у овој самоћи; зато ишти што хоћеш а ја ћу ти дати: само ако имам и могу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак...
6 Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини — И потону у ноћ...
7 Са рудничког виса, по суморној ноћи, Мртвачки се спровод полагано слази, Тупо звони добош у немој самоћи, Два и два се крећу по узаној стази.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА 6 СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ 7 ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ ПРАПЕСНИКА 9 ЛОВ 11 НАХОД 13 ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА 15 У САМОЋИ ТУЖБА 17 ЧУДО С РАЗБОЈНИЦИМА 19 НОЋ 21 БОГУМИЛСКА ПЕСМА 23 СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ 25 ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН
У дубоку шуму беспочетну склонимо се, све ће нам се накнадити у том дому, мој ратниче! У САМОЋИ ТУЖБА Он, из Цариграда послан с повељом опечаћеном и бисагама пуним нових кадионица оде право на двор.
проклео то поље где су нам косидбу косови спремили, ево ја га проклињем пре но што га угледах и нико то не чује, у самоћи зборим. Много се бунара у кнежевини отвара ноћас да посечене главе јунака сутра у бистрину века векова приме.
Са земљом ме растају, узвишености у љуте скутове сам изгнан. Но војске и мноштва за поразе знају, у самоћи ја само победу имам да бирам. Могу ли скупити реке рајске да опточим народ свој оклопом воде вечне?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У овој сеоској самоћи човек се радује кад добије прилику да с ким измења мисли. У последње време писар поче доносити по неку лепу понуду:
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Само то више нисмо ми, у младости и моћи, већ неки папагаји, чимпанзи, невесели, што ми се смеју и вриште у мојој самоћи. Један се „Леицхе! Леицхе! Леицхе!“ дере. Други ми шапће: „Цадавере!“ Трећи: „Леш, леш, леш.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Предвече, Исус, уморан, пође на Гору Маслинску, да се у самоћи помоли Богу и да преноћи тамо. Пролазећи улицом са својим ученицима и народом који га је пратио, огладни.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Трепери светлост — црвена магла у ноћи, Тек ако понегде одјекну на ципелама ђонови. Трамваји спавају у ванредној самоћи Спокојни, као краве, и добри, као слонови.
Стабла су изнутра топла, и све су хладне браве. Трамваји спавају у неутешној самоћи Велики, као слонови, и добри, као краве.
Нема поднева, ни поноћи, Нема зиме ни врелог лета; Да ми је једном тим крајем проћи Где се разговетно, у самоћи, Чује комарац кад прошета.
романсе, то јест баладе, Почујте како су три моралне накараде, Извршиле поделу бедне зараде: То је обављено у самоћи, На пропланку, између града и села.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тако сам и ја ево већ три ноћи Блажен и бујан, док се песме хоре, У музици, у цвећу, и самоћи, Сисао срећу све до саме зоре.
поју Од Индије до вечитога Рима Чежњиву светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у глухој самоћи Тешио срца што се чежњом гуше И љупким сјајем кроз бескрајне ноћи Везивао све растављене душе!
у светлост, у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну из звезда слеће И свечано струји по ведрој самоћи!
У свађи је прошло пола дана, У помирењу мучном, пола ноћи. И бежао сам из нашега стана Тражећи мира у пољској самоћи. Но то је било само кратко време, Не постадосмо туђи једно другом, И гледасмо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете
Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под доброћудном месечином!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство Ноћи Развејане акорде умукле.
звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће
Ти си светлост моје радости и туге И молитва чиста срца у самоћи, Радост мојих снова у бојама дуге, Вера мога бића у дану и ноћи.
мога рођенога града Колико сам чудних доживео ноћи, У друштву фантома радости и јâда, Све у чудној вреви и опет самоћи!
ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ Бледо јутро. Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако И живи људи.
Ове ноћи, кобне, лепе, Многе душе Ћутом стрепе, А топле их сузе гуше. Ове кобне, лепе ноћи Трепте звезде У самоћи, А гласници смрти језде. Сваки од њих ноћас стаће, Прстом ледним Закуцаће На вратима тужним једним.
све гробове своје, Хумке првих снова, радости и јâда, Колевку детињства, места драга, света Где и сада, можда, у самоћи цвета Успомена старих који бледи цвет.
ЗНАК Добра ноћи, Која У самоћи Видаш стара осећања моја, Имај моћи Да бациш свој вео Преко бола и на живот цео.
У његово тело, чврсто, здраво, живо, Многи је младић ножем урезив’о Име драге своје, тужан, у самоћи. А он је верно чув’о та имена, Дочекив’о тице, облаке и људе, У срећне часе и бурна времена; Ломио је храбро све
Али, опет, када у мраку живота Походе ме, ретко, у мојој самоћи, Сећања свих дана и прошла лепота; Кад ми дођу моје старе, дивне ноћи, Моје ноћи плâве — Звезде свих снова
Мало ноћи Кад, с музиком грања У самоћи Мир за нас пријања; И тишине, Кад се звезде чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли воде,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује: То стража ликтора блуди, и кличе по тавној ноћи.
У свађи нам је прошло пола дана; У помирењу мучном пола ноћи. И бежао сам из нашега стана, Тражећи мира у пољској самоћи.
у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну што из звезда слеће, И свечано струји по ведрој самоћи!
Сама сам била сред гомиле хучне; Морила ме је чама и досада, И вређале ме речи песме звучне; Повратку бејах и самоћи рада...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
од болова у ногама, па често питао лекаре за савет, а и уживао је да се разговара и забавља са ученим људима, да у самоћи манастирској дозна шта се у свету дешава, да се разоноди и поучи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ко може да замисли каква се све страћавања одигравају у самоћи једне болесничке собе? Да смо случајно заборавили рукавице на радијатору па се вратили по њих, ко зна с каквим бисмо
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У таквој тишини, у тој затупљеној укоченој самоћи, не мислећи и не осећајући ништа, проведе неколико дугих часова. Сунце удараше готово хоризонтално у капке на прозору,
— Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко... — Мили ми се још живети, попо! — Јадан ти је такав живот, синко! — Шта ћу ! ...
Остаде да премишља у тамној ноћи недовршене мисли, које јој беху једино занимање у овој тешкој и необичној самоћи. Одавно она већ није више она Станка, која је била девојком.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
2 У даљини из нејасних шара, Имао сам у самоћи често Место једно које машта ствара За постоље, за будући престо. На том месту нас двоје би били Свет за себе,
спава, клонула, у миру, Извија се љубав на крилима ноћи, И са собом носи разлупану лиру, И креће се, лебди по мојој самоћи.
Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела траг; Загрљај, занавек наше скрштене руке И живот наг. У самоћи нам станује, к'о у ћутању, Велики страх; Без лека смо. С нама ту је, ноћу и дању, Ледени дах.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сава у дванаестом веку. Видео сам слике тих зграда у којима су калуђери живели у самоћи и учењу. Помишљао сам да је Принстон, са својим зградама у облику манастира, једно такво место, где се младим људима
Ћипико, Иво - Приповетке
учини јој се да је ово данас ситно и смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна,
А сто пута упитала је саму себе: како се могло то догодити кад нигда, ни у највећој самоћи на шкољу није га пожељела? И радећи премишља, а по пучини бродови, уз пријатан лахор, једва миле, но не свраћају у
Старица доврши и гледа ме као да очекује од мене да продужим разговор, но ја се подадох својим мислима. Овако у самоћи, пред отвореном пучином, снажно и схватљиво утјецаше на ме њено причање.
Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу. Овако ситу, у самоћи, у присјенци, за њ је врхунац среће: не осјећа ни страсти ни чежња, ништа га не дражи, па кад га у селу неко докара
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ он има поуздања. Опачило и грдоба За њега се не приања. Тешко ј’ добром међу злима! Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Издајство и брука ко песма се јавља; Успомена траје у намери злој. Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета.
Петровић, Растко - АФРИКА
Модерна механика је, међутим, тако немилосрдна у свом савршенству, да човека најпре осами, а онда му покаже да у тој самоћи нема ничега што ће је хранити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али тишти и сама помисао на ову црну могућност. да верујем у Бога, сад бих це тако толло молио y овој ноћној самоћи, за тебе много напаћења Србијо, за тебе српска сиротињо, што се потуцаш разбегла са погорелога огњишта; за вас рањени
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мислећ’ нате, мислећ’ на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том санку пуном миља, Те над нама руке дигне, Заједно нас
Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име дати, Нит их могу песмом звати, Што ће ноћи, У самоћи Да их душа души прати, — Те с’ не даду испевати. ХХВИИИ Ој, љубави, видовита вило, Ил’ ме вараш, ил’ је тако било!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пева једна личност у роману: „Особито је Љубивој”, — вели Стерија — „млади Југовић, за љубвом дисао, често је он у самоћи своју Милку оплакивао, којој је серце посветио, често је у лиру ударао и од уздисаја пресецајућим речма следујућу
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ Пет другара, пет стражара, Таким гласом одговара. У то доба неме ноћи Затресе се у самоћи Мрачна гора, јела вита; А ломљава страховита Раздираше поноћ мрака, Кô да ј’ рада таму њену Паљевином из пушака
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 И кроз голет ме, у маху, дах заструји априла. У самоћи то не остадох сам: тајно је кроз потаје моје, знам, нога њена била. 5 И неспокоји у покој сви оживе.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Диже се. Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма.
Ћипико, Иво - Пауци
У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом. У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли је и даље онако прибран и хладан, или се у самоћи тамнице препустио очају и својој злосрећној судбини? Матија Ова ноћ је наша, моја и Анкина.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време!
По долинама пустим Умукô људски збор. Само Дунаво шуми у мраку и самоћи, Ил' каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас; То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи, И њихов сурови усклик
вратим у пределе сретне, Где сребрни вали тихога Јордана 3апљускују поља и обале цветне Где безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм господ иде преко мирних гора. 1886.
НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) Збогом!... Никада можда нећу Твој мили више чути глас, Никада неће рука моја, Грлећи тебе у самоћи, Расплести твоју густу влас; Нити ће икад више моћи Чаробна сенка тавне ноћи У загрљају наћи нас... И све то зашто?
Где поклоник сêди у чаробној ноћи, Смерно двори бога и беседи с њим; Где молитва шуми по чудној самоћи, И к небу се диже од измирне дим, И шум тихо струји од Мртвога мора, И тишина веје са прастарих гора. 1887.
Ах, шта ли сам пута у тихој самоћи С тајном тугом читô сваки њезин ред; И замишљен ћутô по читаве ноћи, Суморан и блед... Чудна, мрачна песмо!
знам шта будна сневаш у тихе, звездане ноћи, Кад с ока твога бежи детињски, ведри сан, И чије име с плашњом спомињеш у самоћи, И зашто с тугом чекаш празнично светли дан. Остави играчке своје. Лутке и лýтка нека, Не забављај се тиме.
С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.“ И пастир иђаше њојзи, занесен мислима сретним, Да вечно остане тамо. А месец двороги светли...
се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.
То рибар, у самоћи, Вукући убогу мрежу, Лаурин слави крас; И песма трепери чудно, и дуго, у мајској ноћи, Хори се његов глас.
У мраку и у самоћи, Кад срце бурно куца и слатки бежи сан, И сузе и наде своје тамној повери ноћи, А сутра буди ведар, кô мајски ведар
Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. 1892. з* С духовне висине своје ти си ми пружила руке, Твој говор, анђелски нежан, очара мени слух: Кô демон,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато бежим радо од света и тражим уточишта у самоћи и сновима. То ме и доведе овамо у Даљ. Али сам ово моје прибежиште затекао у жалосном стању.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Очи јој вељау Да менена чека, И да је у страу За мене далека. И сузе је лило Драго у самоћи: „О ти вишња сило, Кад ћеш ми помоћи!
Кадивени доламицу Обукла ти од милине, Ишарала меке груди, Равна поља и долине. Па када је у самоћи Твога срца жељу чула, Мирисом те душе своје У милости задахнула…“ И још дете меким гласом Тужној гори зборит поче;
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« И онда, како су смели због покојника толико да те држе у страху, у црнини, у плачу, самоћи... ТАШАНА (неугодно, већ са страхом помишљајући на то): Мани то, Стано! Још ме је страх.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Можда је православни Павле читао кадиш; свакако је остао недељу дана у самоћи и размишљању, у мистичној заједници сирочета с покојним родитељем. Први је у кућу ушао Бранко. Језовито.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Толико је био сигуран да се последњој самоћи приближава да се и не окрену, нити ослушну. Нечим тананијим од слуха, ипак, осети примицање девојчиних лаких корака и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ПРЕД МОДЕЛОМ Хоћу ли тебе својим скромним кистом, О дивна жено, насликати моћи? Кô жедна биљка што мре у самоћи, За тобом и ја гинем жеђу истом.
Под ударом снажним лете искре крупне Кô да се метеор расипа у ноћи, И он, с тешким маљем, у овој самоћи, Изгледа кô символ снаге недоступне. Труди су га часни створили у челик — О, како је зоран!
И њезина суза, што се тужно сија, Плач, јецање оно што га сваке ноћи Влажни вјетар носи по глухој самоћи, То је мога рода тужна елегија... 1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак.
1908. ЧАСОВИ Овдје никог нема. У мрачној самоћи Сам стојим кô муњом опаљено дрво; И хук вјетра, што се малоприје рвô С огољеним грањем, заспô је у ноћи.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
СИВА 23 ГАЈИТЕ ПАТКЕ 24 КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО 25 ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У
не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове
бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове зове
одлази Онај најдражи неко БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било једно тужно море Вода доле небо горе А у води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПЛАЧ НАД ЦАРСТВОМ Хоћу сâм своју ми грбину издати на грухање и образ закрих са срамом, те у самоћи седох, јерно доста сам се црна чемера нагутао и пун сам већ једа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су.