Употреба речи самоћом у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Живљаше сам за себе са својом јединицом. Да ли је он том својом самоћом био задовољан или није? То никоме не казиваше.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Госпожа Јулијана, сву умешност при порођају, тумачила је самоћом у којој се она, годинама, налазила, у животу. Њој, каже, кад је рађала, није био дошао нико.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Прима старац утјеху и мири се са животом, с тугом, са својом самоћом. (Млин поточар) Какве год нас невоље гониле, не смемо заборавити одговорност пред највишим судом, ни изгубити из

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Прима старац утјеху и мири се са животом, с тугом, са својом самоћом. Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по селу ону неслану причу како је брат Раде

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Само лице малог маченцета прешло у конвулсивно стање. Искривљено, нагрђено пакосном злобом, тешком тугом, самоћом... Нема ни суза. Бар да оне потеку!...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

ни самој себи признате туге; и безнадна борба с годинама, и часови бескрајне пустоши, и панични страх пред старошћу и самоћом; и можда сан о времешном мужу, ћелавом чиновнику-удовцу, о скромној кућици с повртњаком, негдје на крајњој периферији,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Али то је имало и својих недостатака. дошао сам тамо у потрази за самоћом, да бих у миру студирао Фарадеја. Али лепе девојке из Гласгова, Гринока и Пејслиа, тенис и пливачка такмичења, заносна

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ко окуси, миром се озрачи, Осети се целином исцељен, Није више самоћом пригушен, Није више од света одељен. Многи дођу, ал’ су још неспремни, А анђели тад запоје кругом: Иди, иди, па

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Мрак пада. Ствари, рафови, оружје, све се јаче црни, испољава и тоне с мраком. ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности