Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А сувише, ево ти се Ја заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, и очиним благословом —” Проговара Сабља-момче: „Не куни се, Цвет-девојче, Заклећеш се, удаћеш се Па ћеш душу
А ја ти се, ево, кунем И заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, И млијеком материним, И очиним благословом, Да ћу тебе саму љубит И до гроба и у гробу И ако је што за гробом,