Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј! И ноћас ако дође несретник, нек искаже на загрљајни љуљ чиновној снази шта му бива виг.
„Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див? Господар ти је, знаш ли, господар, господар твој, а мој
! — Ја немам злата, немам пурпура, ни бисера, ни камена што сја, ал' имам све: — Самсона имам ја!” Главари гледе, бледе, трну, мру, у храму је тишина самртна. Чује се горук светог пламена.
Знадем шта се тамо спрема, ал' Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му
Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера. Стаде дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне смелим диром Самсонова дивског
” — У гомили нема гласа, душе нема, само један цик се зачу са висине, са степена. Само један цик тек беше, ал' Самсона жешће слета него рика целе војске С противником кад се срета.
И на злато и на свилу, и на песме од весела, на Самсона и Делилу и на клетву њиних жеља. ХИМНЕ И МОЛИТВЕ ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ за Српско певачко друштво